Kada jednog dana, u svom poodmaklom dobu poželiš da vratiš vreme u nazad, ali ne da bi neke stvari menjao i na neke dogadjaje uticao, već da bi sve proživljavao iz početka, isto onako kako si već jednom. Tada ništa ne može pokolebati tvoje osećanje da je zaista vredelo živeti.
melkijades · 8. dec 2010.Dobra. :) +
Ko nikad nije uživao u svojoj patnji, muci, brlogu i kaljuzi, mogao bi da napiše ovo.
Ne znam, nedorečen si na ovakvu jako ozbiljnu konstataciju pa -
p.s. drago mi je da si se vratio;)
I te stvari vredi pamtiti i ceniti. One upotpune veličinu i blistavost lepih dana i trenutaka koji kadkad naidju. Da nije muke i patnje, i radosti bismo manje vrednovali i u njima uživali.
Melkijades je u pravu... uostalom, neko ko ne zna sta je bol, i saosecanje, ne zna ni sta je humanost...
A, ja to o nama mazohistima. Ali izgleda da nas marginalizuju. Moraćemo da se obratimo Savetu Evrope.
Da li iko poželi proživeti BAŠ sve? Ne zezaj Melkijades, proširuj definiciju...
Razumećeš pred kraj života.
Parcijalno, ne baš sve u kompletu. Neke delove bi stavila na ultrabrzo premotavanje.
:] Mislim da je intenzitet onog konacnog osmeha najvazniji u svemu tome. Lepo je ziveti.
Prijavi se da bi komentarisao.
