Pokemoni

Vidiš zmiju pa joj vikneš, eventualno pobjegneš, jebo je otac gadnu. Vidiš vuka i samo pobjegneš, bolje da mu ne vičeš da ti se eventualno ne obrne. Tako je to u prirodi vazda bilo, svako biće ima u sebi neku trunku zla a mi ljudi prednjačimo baš, i ti što nam dade mogućnost razmišljanja, tebi vičemo uglas svi:

"Jeba' ti pas mater tako si stvorio najgora bića u galaksiji, moronu!"

A prije... Eh, prije... Prije manje više 400 do 420 godina maksimum ljudi otkriše Pokemone. Bića miroljubive prirode i s njima u početku sve bijaše kul. Pronalazači mišljahu da su Pokemoni samo jedna nova vrsta životinja, pripitomljavali su ih i koristili kao pomoć u radu i sve je bilo u neku ruku normalno. Ali kako se ovaj svijet razvijao, prokleta tehnologija dade iz druge u treću i puni gas i naučnici prokleti naučiše da za razliku od običnih životinjki Pokemoni misle i imate one koji su na nivou psa a imate i one koji prevazilaze ljudsku inteligenciju po dva i više puta. I poče maniti lov na ove ređe pametnije Pokemone, stvarani su posebni timovi, hvatani su u san ili kad idu nuždu da obave i u puno neprijatnih situacija posle nebrojeno mnogo eksperimenata Pokemoni postaše robovi. Danas svaka kuća ima bar po dva, postoje sportovi, rade se edukativne emisije i umjesto da se ograniči ko je može gledati oni stavljaju "prihvatljivo za sve uzraste" te bombarduju đecu raznoraznim informacijama pa ovi bježe iz kuće i upućuju se u "avanturu" a cilj im je što više Pokemona stavit pod svoju kontrolu. U iluziji djeca žive da je za Pokemone najbolje ako ih baš oni budu kontrolisali i ko jebe slobodnu volju ako imaš da jedeš i piješ.

Postoji par organizacija koje se bore za ponovno vraćanje Pokemona na svoje no nazivaju nas teroristima, radi se opasna propaganda protiv nas za par glasova koji se dignu postoji hiljadu onih koji svašta rade. Nije pravedno raditi ovo tim miroljubivim bićima i što ako smo mi prvi došli, svako ko nastanjuje ovu jadnu planetu ima pravo da živi neki svoj život na istoj.