Onaj ko priđe i ćebencetom pokrije usnulog čini dobro delo.
Dremež nas savata nespremne.
Telo počinje da se koči zbog neanatomske poze i hladnoće. San i umor su jači i male su šanse da se premestimo na udoban krevet i pokrijemo. Čujemo svaki šum oko sebe i nadamo se da će nadolazeći koraci doneti olakšanje.
Osećaj da spasonosno ćebence počinje da greje je predivan.
Još ako mi neko skine i cvikere...
Treća fotka je moj ugao gledenja. Ako je u toku prenos, momentalno dremež produbljujem do kome.
+++++