Zaulareno opravdanje roditelja što im je miljenik takav kakav je, pa je njima eto tako kako je. Nikad eto ruku nismo digli na njega, na astalu vazda leba i koka kole bilo, jedini u razredu imao patike sa vazdušnim djonom i rotringovu patenticu.

Nekad je bio dobro dete, imao sve petice i trojke, nosio u kontejner i naš i djubar uboge starice Soke sa trećeg sprata. Terao loptu najbolje u kraju, svi mislili duguraće do Manchestera ili Krila sovjetovih. Onda upoznao one koji nisu pali daleko od klade, batalio i školu i djubar i loptu. Naterala ga stoka da puši travu i sluša tuc-tuc muziku. Dobro rekli smo, proće ga i to. Ne lezi vraže, dovede dečka u sobu. Jednog, pa drugog pa trećeg. Otela nam se misao da nam sin nije kojim slučajem peder?! Nema šanse! U oca koji toliko voli žene da eto i prevariti hoće, ma pobiti se zbog žene, rodjeni sin da bude peder. Kategorički odbijamo! Proći će ga i to. Sve su ga to vucibatine i narkomani sa kojima se druži izmanipulisale. Uvek je bio naivan. Nismo ga mi izbacili iz kuće kao što priča komšinaica Soka, kalaštura ofucana. Sam otišao. Vratiće se on, evo skupili smo mu za kola i letovanje u Tunisu. Pa da vidimo hoće i dalje pušiti travu, slušati tuc-tuc i tucati se u dupe. Normalno, da neće! Da je nama imao ko kupiti kola i Tunis...

Proces tokom kojeg se dobra, normalna, osoba koja se uzorno ponašala i obećavala da će nešto postići preobrazi u veliko razočarenje.