Trenutak u životu svakog klinca kada se polako ulazi u svet obaveza, ocena, nerviranja, domaćih zadataka, stresa, svađa sa roditeljima, devojkama, padanja na ispitima i prepiranja sa gazdama. Momenat kada menjaš popodnevnu igru za popodnevne domaće zadatke i polako počinješ da razlikuješ subotu i nedelju od ostalih dana sedmice.
Ceo događaj počinje buđenjem u sedam ujutru. Oblači se nova ispeglana majica i pantalone i odlazi se na teritoriju koja do sad nije poznata - škola. Tu te neko naravno smesti da sediš sa nekim nepoznatim klincem, da ti neku svesku (obično neki sponzor tipa: Imlek ili Frikom) i uvali ti neki raspored časova koji je naravno na latinici. Deca taj dan doživljavaju veoma teško, zbunjeni, izgubljeni, a neki puste i po koju suzu.
Oni, naravno, nemaju pojma da ih čeka 8 godina muke u osnovnoj, 4 godine svađanja sa profesorima u srednjoj, još nekoliko godina mlaćenja po fakultetima i nekih četrdeset godina radnog staža.
daj jebi se nik nejme, ucrnjačio si me sad skroz :-)
nesto se u zadnje vrijeme bojim smrti, u pizdu materinu...
+ za definiciju jer budi nostalgiju. kad se samo sjetim kako je pola razreda plakalo kad učitelj Rade Popović reče roditeljima da izadju na petnaest minuta iz učionice, da bismo se upoznali. cika i lelek!
ja nisam plakao, majke mi.
e jesi surov, sa ovim zadnjim delom...pa nisi bas morao tako direktno :) :)