Napolju pada odvratna kiša. Ne pada toliko jako da to nazoveš pljusak, a opet nije ni sitna kiša pa da odlučiš da opušteno prošetaš gradom. Umesto toga si dobio odvratnu neželjenu kišu. Neće prestati za pola sata kao pljusak niti će ti isprazniti mozak kao prolećna kišica, samo će ti namokriti jaknu i obuću.
Došao si kući. Šta je sledeće? Da li da upropastiš parket sa mokrom obućom ili da je ostaviš na nečemu da se suši? E sad, ako si neki skorojević imaćeš neki otirač unutra gde ćeš moći da se izuješ, a ukoliko pripadaš nama običnim smrtnicima onda je najbolje rešenje ostaviti obuću na nekim novinama.
Koje novine su najbolje? Pa Politika naravno. Nema mali format kao pederski Blis koji je zamišljen za hipsterski nastrojene građane koji se šerpure u gradskom prevozu, a Alo iako ima veliki format ima previše mali broj stranica da zadovolji potrebe cele porodice.
Politika ima i jedno i drugo. Ćale može da ostavi svoje cipele na stranicama crne hronike, keva na receptima ili lokalnim tačevima, deca na stranama sa stripom ili na sportskim stranama, deda na umrlicama. A baba? Pa baba je ionako sebi isplela otirač koji jedina koristi, tako da nju Politika i ne zanima.
Trafika.
- Dobro veče. Daćete mi Politiku.
- Ali, ovo je jučerašnji broj!
- Znam, ali meni ionako treba samo za obuću.
