Politika je najbolja za kišu

Напољу пада одвратна киша. Не пада толико јако да то назовеш пљусак, а опет није ни ситна киша па да одлучиш да опуштено прошеташ градом. Уместо тога си добио одвратну нежељену кишу. Неће престати за пола сата као пљусак нити ће ти испразнити мозак као пролећна кишица, само ће ти намокрити јакну и обућу.
Дошао си кући. Шта је следеће? Да ли да упропастиш паркет са мокром обућом или да је оставиш на нечему да се суши? Е сад, ако си неки скоројевић имаћеш неки отирач унутра где ћеш моћи да се изујеш, а уколико припадаш нама обичним смртницима онда је најбоље решење оставити обућу на неким новинама.
Које новине су најбоље? Па Политика наравно. Нема мали формат као педерски Блис који је замишљен за хипстерски настројене грађане који се шерпуре у градском превозу, а Ало иако има велики формат има превише мали број страница да задовољи потребе целе породице.
Политика има и једно и друго. Ћале може да остави своје ципеле на страницама црне хронике, кева на рецептима или локалним тачевима, деца на странама са стрипом или на спортским странама, деда на умрлицама. А баба? Па баба је ионако себи исплела отирач који једина користи, тако да њу Политика и не занима.