Површно гледано, има ли ичег лакшег? Исечеш кромпир на штапиће и бациш на уље. Или, још боље, у фритезу. И кроз 10-12 минута помфрит је готов. И јесте једноставно. Скоро да не може бити једноставније. АЛИ.

Сви сте пробали онај помфрит код McDonald'sa. Савршен. Хрскав, а мекан.
Жута боја. Није пуно натопљен уљем. Чудесан помфрит.
Колико вас је успело да направи баш такав помфрит?
Нисам ни ја, да се разумемо.

Међутим, за разлику од вас, ја сам себи поставио и оно незгодно питање. ЗАШТО? зашто ја не могу да направим иси помфрит као онај који једем у Меку?

Основни разлог је врста кромпира. Код нас се гаји око 270 врста кромпира. Уколико вас је овај податак изненадио, верујем да ћете се шокирати кад чујете да у Перуу, иначе земљи порекла кромпира, има око 3000 врста.

Када је McDonald's отварао први ресторан у тадашњој Југославији, знате онај на Славији, сећам се да сам прочитао конкурс у новинама где Мек тражи снабдеваче кромпиром. Назив кромпира је био "тај и тај" и ногу бих своју појео што нисам запамтио тај назив.

Чак и да сам запамтио како се тај кромпир зове, можете ли да замислите лице оног сељака на пијаци кад бих ја дошао и рекао, на пример, "Добар дан. Да ли имате "Russet Burbank" кромпир?" "Шта бре? Ма оно ти је Ивањички кромпир..." Не би нам име много помогло.

Тако да је немогуће направити кућни McDonald's помфрит. Имамо шансе да направимо нешто јако слично, а мени је то сасвим довољно. Нисам ја толико задрт, да мора да буде исти. Јесам мало, признајем, али ТОЛИКО нисам.