Ustajanje ponedeljkom, ubedljivo najgori deo cele nedelje. Jedino čime možeš da mu staneš u kraj je to da naviješ sat jedno 25 minuta pre samog dizanja. Ništa lepše nego konstantovanje da možeš još 25 minuta da pružaš udove po krevetu. A onda dođe i trenutak u kojem pomisliš: "PUU jeb'o te otac u dupe, pa kad pre prođe 25 minuta"!? E, onda se kao po pravilu daš u brzo nalaženje razloga da jos malo balaviš po jastuku i emituješ mirisne divote od kojih bi zabagovao Gajgerov brojač.
Onda počneš :
- Dvojka će stići za 5 min umesto za 20
- Šta koji kurac perem zube 3 minuta, to onako ima samo u reklami za Sensodyne
- Doručkovaću sutra
- Mora da će onaj skrdelj iz Istorije Umetnosti da kasni, i onako verovatno živi u Rumuniji, ne mož da stigne pre mene!
- Krmelje ću da iskopam u krevetu, ne mora se umivam.E, onda kad sabereš sve to, i kad opet spiskaš sve vreme..onda počneš da se pitaš, gde ostavi keva čiste čarape, gde si koji kurac gazio sa belim patikama u subotu onako pijan pa se ne vide od blata, gde je jebeni ključ, počinje kiša....Da l da ideš na fax uopšte?!
Sve je mnogo gore ako ides na posao umesto na fax (za pocetak, na faxu ne provodis svaki dan po 8 sati, a i bolje je zezanje neg na poslu)
Ja na posao redovno kasnim, a na fax idem da vidim koga ima. Sve u svemu, ne vredi nervirati se ni oko jednog ni oko drugog, čuvajmo živce za decu i njihove pubertete..
Kakva tegoba s tim faksom... ničemu to ne služi...
+