Ponekad me stvarno plašiš

Reakcija na nečije nenormalno ponašanje ili neku krajnju boleščinu koju ta osoba ponekad ispoljava. Stvar koja ne izmili iz neke crne rupe njegovog mozga stalno, nego samo proviri s vremena na vreme, kada se otrgne kontroli i kada ne može da je zauzda.

- Ajde ovde da sednemo.
- Ma jok, ajmo nazad, skoro je prazan bus.
- Ne, ne, ovde, ovde.
- A što baš tu brate?
- Ovde, veruj mi.
- Au koji si smarač. Dobro tu ćemo. Brate nisam pristao po ovoj vrućinčini da se cimam sa tobom do jebenog Ceraka, da bi me ti zajebavao znaš.
- Da, da, neću više evo. Hvala ti.
- Jebiga brate, mnogo si zahtevan i stalno bi da ide po tvome....ček malo, šta ti je to bre?
- Lupa.
- Lupa?
- Da, lupa.
- Koji će ti kurac lupa?
- Tiše malo.
- Što tiše? Šta je sa tobom? Šta će ti lupa? Zašto baš ovde da sednemo?
- Vidiš, slagao sam te. Ne idemo na Cerak.
- Nego gde idemo?
- U principu nigde. Već duže vreme se nosim mišlju da uradim jedan eksperiment. Sinoć sam se kladio sa Zokijem i tebe sam poveo kao svedoka.
- Kakav bre eksperiment?
- Tiše malo čoveče. Namerno smo seli ovde jer je ispred nas proćelav čovek.
- Kakve veze ima proćelav čovek sa bilo čim? Šta ćeš da uradiš tom čoveku?
- Ništa strašno. Možda će malo da ga peče samo.
- Šta će bre da ga peče?
- Pa ovako. Pošto je sunce na putu do Zelenjaka uglavnom sa ove strane, želim da vidim ako postavim lupu ovako i zrak ide kroz lupu na njegovu ćelu, evo ovako, da li će mu se do Zelenjaka pojaviti opekotina na glavi.
- Brate, ponekad me stvarno plašiš.