Posle devet piva

Sećam se jasno svega. I majčinog tupog pogleda dok pokušava sakriti lice prošarano masnicama. I krvi iz sestrinog nosa koju briše jedinom bluzom koju ima. Sećam se i onog prokletnika od mog biološkog oca, dok ga njih dve dižu iz bare svog blatnjavog i izubijanog i unose u kuću.

E jebe mi se tačno što nije platu dobio osam meseci. Lepo sam im rekao da mi bez gajbe ne dolazi kući.

Za psetovo takmicenje