Poslednja ekskurzija
Grupa matoraca koja posle uspešno zarađene dojče penzije putuje po svetu. Bakute i dekutaneri sa davno isisanim životom, puni snage kao napadač ČSK-a i bledunjavi u licu, kao da im se majka švalerisala sa Vladom Cepešom u njegovim najboljim danima.
Obučeni u kariranu košuljicu, popularnu na svadbama u pčinjskom okrugu 70ih, šorc ala Nacionalna geografija, sa sve šeširom iz Džon Vejn fazona i oko vrata opasani Kanon ful fotoaparatom. I svi tako. Verovatno da bi se lakše raspoznavali, jer onaj Švaba što sakriva stvari, polako dolazi po svoje.
Najčešće zbunjeni, izgubljeni i u čudu gde su našli. Tek kad popiju lekić, lupe se po čelu i sete se da su na ekskurziji. Posle dva ili tri lekića dobiju odgovor na pitanje, "U kojoj sam državi, koji kurac?!". Strahove i frustracije leče slikanjem svih mogućih zgrada i građevina oko njih. Karta grada im se čini poznata kao natalna karta brkate Ciganke iz bugarskog putujućeg cirkusa. Radijus kretanja im je 50 metara. Da gerijatrija na 4 točka ne zaboravi odakle je krenula u pohode. Ništa ne kupuju, ponekad se jedva osmehnu, uslikaju krajolik, zapakuju se u pokretni dom zdravlja i odu. Više se nikada ne vrate.
- Kakva je ekipa u novoj kafanici, Kod notornog alkosa?
- Poslednja ekskurzija, matori. Jednom ušao i već dobio staračke pege.
