Maturska ekskurzija.
Horor počinje tek posle toga, jer završavaš školu i počinješ da radiš.

Film koji uprkos nazivu ima 5 delova.

Grupa matoraca koja posle uspešno zarađene dojče penzije putuje po svetu. Bakute i dekutaneri sa davno isisanim životom, puni snage kao napadač ČSK-a i bledunjavi u licu, kao da im se majka švalerisala sa Vladom Cepešom u njegovim najboljim danima.

Obučeni u kariranu košuljicu, popularnu na svadbama u pčinjskom okrugu 70ih, šorc ala Nacionalna geografija, sa sve šeširom iz Džon Vejn fazona i oko vrata opasani Kanon ful fotoaparatom. I svi tako. Verovatno da bi se lakše raspoznavali, jer onaj Švaba što sakriva stvari, polako dolazi po svoje.

Najčešće zbunjeni, izgubljeni i u čudu gde su našli. Tek kad popiju lekić, lupe se po čelu i sete se da su na ekskurziji. Posle dva ili tri lekića dobiju odgovor na pitanje, "U kojoj sam državi, koji kurac?!". Strahove i frustracije leče slikanjem svih mogućih zgrada i građevina oko njih. Karta grada im se čini poznata kao natalna karta brkate Ciganke iz bugarskog putujućeg cirkusa. Radijus kretanja im je 50 metara. Da gerijatrija na 4 točka ne zaboravi odakle je krenula u pohode. Ništa ne kupuju, ponekad se jedva osmehnu, uslikaju krajolik, zapakuju se u pokretni dom zdravlja i odu. Više se nikada ne vrate.

Odlazak 30 penzionera na izlet u Resavsku pecinu.

Sudeći po infrastrukturi, film koji bi za rekordno nizak budžet mogao da se snimi u bilo kojoj školi, obdaništu ili domu zdravlja u Srbiji. Fale samo specijalni efekti.

Katastrofa na zemlji, kolektivni udes nekog prevoznika smrtnih razmera. U ovoj priči sajbija je vozač alkoholnog zadaha, ptica koja je uletela u motor aviona ili se drvo surduknulo na put i sjebalo autobus.

Ono što ti keva kaže svaki put kad joj razredna saopšti šta si sve radio na ekskurziji.