Prema folkloru akcionih filmova metak koji ostaje iz dva razloga:
1) da rokneš sebe jer ćeš ubrzo da postaneš zombi/vampir/vukodlak/liberal/komunista...
2) da rokneš nekog drugog jer će da (ili već jeste) ti rokne devojku/ženu/ljubavnicu/omiljenu plišanu igračku/političara kog bi hteo ti da rokneš...
Za šta će da bude iskorišćen zavisi od neke "više sile".
Ekvivalent na Vukajliji mu je poslednja defka za taj dan... Za šta će da bude iskorišćen zavisi od... znate već....
Rezervni plan, izlaz u slučaju požara, kec u rukavu, opcija koju planirano ostavljaš za kraj kako bi u slučaju neuspjeha mogao da se izvučeš iz kritične situacije. Kako vojnici u blatnjavom rovu, okruženi brojčano nadmoćnim krvoločnim neprijateljem ostavljaju poslednji metak za sebe, da ne bi pali u ruke dušmanima koji bi se iživljavali nad njima, tako se i za sve planirane situacije visokog rizika ostavlja otvorena opcija evakuacije u poslednjem trenutku. Poslednji metak predstavlja herojsko bjekstvo kada je sve izgubljeno i kad ostaje samo nada da te ''sa druge strane'' ne čeka još veći užas.
Poslednji metak može doći u vidu neke osobe, predmeta, ideje, novca.... Nebitno je, bitno je da služi svojoj svrisi u datom momentu.
-E ovako, trebaju mi pare i imam rok 10 dana, i sad ako mi ne prođe tiket za večeras, i onaj za sutra, odigraću još jedan za srijedu, a u međuvremenu ću uplatim loto i odem na rulet da probam da izvučem nešto. Ako ništa od toga ne prođe, ti si mi poslednji metak, pozajmiću kod tebe moram da vratim pare Malom Đoletu, a znaš da on lomi noge dužnicima.
-Nema frke, ali meni vraćaš sa kamatom 20% i ako ne vratiš na vrijeme ja ne lomim noge, nisam seljačina, fino te nadrogiram i izvadim bubreg i prodam na Kosovu i problem riješen.
Fenomen kada svi pucaju rafalnom paljbom i ispale po 300 metaka a da ne promene šaržer. Sa ovom pojavom najčešće se srećemo u američkim filmovima.Svega ima ali poslednjeg metka nikad.
