Ručak u restoranu gde se nikada nije gledalo u cenovnik jer je firma sve plaćala.

Sastanak poslovnih ljudi gde se takmiče ko može da pojede više mesa sa roštilja. Osnovni krivac za stomačinu i holesterol pionira male privrede, pošto privredni tajkuni i elitni lopovi idu na otmenija mesta.

To je zapravo ručak koji je jebao kevu svim državnim firmama. Kada dođe poslovni partner, sastavlja se lista ljudi koja će ga izvesti na jedan takav ručak (obično to budu četvorica ili petorica koja su najjača u ovoj disciplini), a sve o državnom trošku. Pošto smo mi takav narod koji obožava sve što je džabaka, debela gospoda će obično uzeti mešano meso ili pečenje, iako bi im u tom trenutku gulaš možda više i odgovarao, ali cilj je izvući maksimum iz tog ručka, pa će sve to zaliti najskupljim vinom i lagano otpustiti kaiš... Od tih ručkova i kafane su imale velike koristi, jer od dva litra vina na računu naprave četiri, a i pojedeno prase se ugoji za još dva kilograma, jer pijanog rukovodioca to nije briga - ionako sve država plaća.