Sve nas češće i jače pritiskaju da se malo strpimo i sačekamo bolja vremena.
Ne valja dok si dete-ništa ne znaš pa ćeš da usereš sve čega se dotakneš. Uzmi sladoled i čekaj da porasteš.
Rasteš ali nije zgodno ni dok si đak jer moraš dobrano da učiš da „bude nešto od tebe“.
Ako si se zaposlio ili si studirao pa se zaposlio, zapravo ako imaš sreću da si zaposlen i da redovno primaš platu-od tebe nema ništa. Malo češ da poživiš što jurcajući za nebitnim ribama (frajerima), što očajavajući zbog osiromašenog izbora kvalitetnog partnera, što zbog iznevrenih očekivanja. Ipak, kad treba da započne taj život. Nauka se premišlja da li je to momenat začeća ili radjanja, zapravo i nije tako. Neko ti gadno izmiče tvoj život ispred tebe.
Vreme je za brak i tu ti je utrt put ka sreći. Čemu sumnja? Šta si ti čestitali, zašto matori sad otplaćuju keš kredit za svadbu? Zašto? Pa lepo, slavilo se novo nastupajuće životno doba. Oni su slavili dok su se mladenci (tj. i ti u čelu sofre) kiselo osmehivali zbog cipela koje su ih nažuljale i nestrpljenja da ta gungula utihne.
Prvu bračnu noć preskočiti. Ista kao i svaka druga, samo se spava u francuskom krevetu okruženom cvećem. Bože, me prosti...svaka asociacija je suvišna.
I taman ti se brak dopao...sve ide po planu: rmbaš 5, da bi se zezao samo 2 dana. Ako usitniš, sve radiš da bi mogao da radiš najmanje 8 sati dnevno. Jadno!
Dolazi prinova. Sad nema ni ludovanja vikendom. O spavanju nema ni govora. Ona je nervozna. On je zabrinut. Ipak, iskusni vukovi kažu da život tek treba da usledi.
Ako ime je verovati, nicanje prvih zubića, prvi korak, prva izgovorena reč...sve to ide svojim tokom. Nade ti polako uranjaju u rutina svakodnevnice dok ti podočnjaci dobijaju konture. Sa ulaskom dece u pubertet dolazi i nešto tamnija nijansa na istim.
Vreme je za prvi kredit. Auto se rasklimatao. Ionako je bio polovan i kupljen od svadbenih para.
Stan. Krećete u obilazak lokacija, raspitivanje po bankama...
Postoji li život pre ovakvog života jer on ne daje znake pravog života koji će prerasti u kvalitetan život.
Nije sve ovako i daleko od toga, ali slušajućii kilostere oko sebe, dobih takvu informaciju i inspiraciju. Njima posvećeno. Kilosterima.
Dobra stvarno, gospa Majov. Bez sarkazma. Svaki mlad čovek bi trebao ovo da pročita i predupredi eventualnu katastrofu. Što pre prepoznaš kuda vodi sve navedeno u definiciji, veće su ti šanse da se izvučeš iz pakla. Natera te da malo razmisliš i o svojim matorcima, čiji su životi u 90% slučajeva, baš ovako izgledali, i pokušaš da im se bar malo odužiš i nadoknadiš to. Sjajna defka.
Melis, nije kao u defki.
Ali i jeste, kilavcima i likovima koji bi na desctop životnog toka da natskare shortcut-ove.
Što biFB-kovski bilo: ne izlaze iz zone konfora. A posle ima je đavo kriv.
Pa dobro, možda je situacija kod beogradskih dobrostojećih baki koje po Španijama tragaju za kurčinom , drugačija, ali takvi su slučajevi izuzetak izvan vašeg vidokruga, verujte mi na reč, gospa Majov. Domaćin sam čovek, lažem samo kad se udvaram
Jahtung, ko da sam i tebe turila u defku. Koji put spominjes Spaniju...jos ces je proci sada ili kada omatoris?
Ne zaboravi: Buen Camino je pozdrav. Nije red da me brukas tamo.
Laku noc.
Кад сам мого, нисам мого,
а сад могу, па не могу.
Некима живот прође у чекању да почну да живе.
А неки живе.
Dao sam plus a tu nešto pričam, e jebem te Stole u tu tvoju jazbinu od glave....
Gospa Majov, nikad nisam imao želju da posetim Španiju, nema tamo da se vidi ništa specijalno. Jedino bih otišao na koridu i ono gadjanje paradajzom, haha to je do jaja. Kako pozdrav, jel taj Camino neki grad koji su Portugalcioteli Špancima, pa ono fazon dogodine u Prizrenu?
Jahtunže, o ukusima ne vredi raspravljati.
Od svega što sam tamo videla i doživela, koridu bih volela da sam izostavila. Taj stepen maltretiranja matadora i bika ne razumem. A ni publiku.
Camino Santiago de Compostela izguglaj, pretpostavka ti je pogrešna.
e baš treba dvaput promisliti kako i šta radiš da bi živeo +