To je iznenadni nalet kreativnosti koji se javlja nakon buđenja. Prisutan je i ujutru, a i nakon popodnevne dremke. Ne samo da vam svakakve ideje padaju na pamet, već se tada često i prisjetite stvari koje ste godinama potiskivali. Jedna od najljepših posljedica postsomničke kreativnosti je kad se prisjetite neke pjesme koju mnogo volite, a godinama je niste slušali, pa onda je u naletu euforije zviždukate i pjevušite narednih nekoliko minuta (ili čak sati ako ste baš veseli)
Postsomnička kreativnost se često batali tako što odmah po buđenju krenete čitati novine ili ići na internet. To je greška. Treba pustiti mozak da se bakće sopstvenim idejama dok je u tom hiperkreativnom stanju. Može od toga svašta zanimljivo ispasti.
Meni se češće javlja "insomnijska kreativnost". :) Kad ne mogu da spavam, napišem nekoliko pesama. Boljih nego inače.
Томас Едисон је знао за ово и зато никад није имао регуларан сан као остали људи, већ је и дању и ноћу имао получасовне дремке, а користио је то и за изазивање луцидног сна. Ваљда мозак појачано ради у одсуству чула и у периоду након буђења, кад се још сва чула нису разбудила.
Nisam htio da "ispadnem pametan" sa izrazom "postsomnička", već sam ga upotrebio jer "nakonspavalačka" zvuči rogobatno, a da sam stavio samo "jutarnja kreativnost" ne bi bilo precizno, jer je jutro širok pojam, a ja mislim samo na onu kreativnost koja se javlja odmah nakon spavanja. A da sam stavio "kreativnost nakon spavanja" bilo bi suviše opisno - ovako imam zgodan termin "postsomnička kreativnost" pa kome se sviđe - sviđa, a kome se ne sviđa, ne mora da mu se sviđa.