Povratak u zavičaj posle dužeg odsustva je uznemiravajuće iskustvo i pomalo liči na buđenje iz duge kome.
Postoje tri stvari koje kao običan čovek nikada ne možete uraditi: ne možete da zajebete provajdera mobilne telefonije, ne možete sebe učiniti “vidljivijim” za lepe žene i konobare sve dok one/oni ne odluče da vas “ugledaju” i nikada se ne možete ponovo vratiti kući. Prve dve stvari ne mogu da objasnim a za treću mislim da znam objašnjenje. Jednostavno, ili ste otišli ili niste. Što se povrataka tiče ili se sa vama vrati samo deo vas ili vam se učini da ste promašili mesto, iako navigator kaže da ste baš tu gde želite da budete. Svejedno, osećaj da se niste vratili kući i “da to nije to” vas ne napušta.
Da bi izdaleka stigli kući sve što treba da uradite je da više verujete navigatoru nego svojim očima. Posle toga zajebite navigator i vratite se svojim čulima. Ima razloga i potrebe za tim jer kretanje zavičajnim gradom najviše liči na ponovno učenje hodanja ... i govora. Da, zablokirao sam u farbari, hteo sam da kupim ... kako se zvaše ... ono čime se popunjavaju rupe i neravnine na zidu ... “Glet masa!” kao EUREKA viknu prodavac. E to, baš to. Kupih jebenu glet masu.
Grad je urbano transformisan ali ne i ljudi. Doduše oni jesu metamorfozirali i “prebacili se” u starija tela, ali su u suštini ostali isti. Gledajući ljude nisam imao utisak nikakvog napretka, jednostavno “pronašao” sam ih u onim istim problemima u kojima sam ih i “ostavio”. Kao da godinama nose istu anakondu oko vrata i nikako da je se reše.
Na kraju sam zaključio da je najzanimljivija stvar koja im se dešava povremeno ispadanje po kojeg zuba, a da vrhuncem zabave smatraju – neodlazak kod zubara, pa onda jedni drugima pokazuju unutrašnjost usta i satima razglabaju o tome kome je teže u životu. Takođe sam primetio i to da broj zuba utiče na sposobnost konzumiranja alkohola, što manje zuba = više alkohola.
Neizbežno, sreo sam drage i stare drugove. Poželeo sam da popričam sa njima o svemu ali je taj entuzijazam brzo iščezao kada je počelo prepričavanje dana kada sam obema rukama obuhvatio malu zadnjicu “engleskinje” i da me jedino po tome pamte. Isti ti drugari su tada mislili da sam to uradio zbog opklade, “engleskinja” je tvrdila da sam se “dokazivao”, a ja sam znao da sam to uradio zato što sam ŽELEO da je opipam. Zanimljivo je da moji drugari i danas misle da sam to uradio zbog opklade. Nažalost ne znam gde “engleskinja” živi danas i šta ona misli o “obuhvatanju” njene čudesne guze.
Izbacivanja iz škole su me spasili, ko drugi nego, profesori fizike i hemije. Kasnije sam morao da im detaljno objasnim kakav je bio osećaj držati “engleskinjino” dupe u šakama. Zanimalo ih, šta ćeš.
Povratak kući ili ...? Pa šta da vam kažem, sve su to samo uspomene, a njih ionako nosite sa sobom kud god da pođete.
@ico sklanjaj se sa defke, ovo je jos jedno remek delo.
pogledajte vi ovo
A koji ćeš kurac na Vukajliji ako ne želiš da čitaš? Ae, bre.
more cepacu atoma bio si ti vragolan
znaci ima te i za takve stvari, salim se, genijalno je narocito zadnja recenica.
nemam reci koliko mi se svidja, ali iskoristicu priliku da te pitam
1. zasto bas "cepam atome"
2. sta radis na ovom sajtu kad mozes i knjige da pises
3. ako pises kazi nam koje su
bravo majstore pratim te u stopu, steta sto ovakve definicije ne mogu nikada da budu def. dana
4. zasto ne ocenjujes, ako ne ocenjujes
5. koji ti je nick ranije bio, procitala sam u jednom tvom postu da si nekda bio prisutan pod drugim nickom
sto se tice ove definicije c/p, stampam i dajem kolegama da citaju
@gamby
ma nisam nikakav genije samo imam inspiraciju ponekad, a za ovaj tekst je zasluzan Dzimi, on to mozda i ne zna ali je zasluzan
@energija
hvala, od tebe to puno znaci
@effigy
1. Veruj, i meni je ponekad smesan taj nick. Sam sebe zamisljam kao drvosecu koji sekirom lupa po nekim metalnim kuglama. Sa druge strane, budim se sa tom mislju idem da “cepam atome” i uspavljujem se sa time “sutra cu opet da cepam atome”. Nije lako pocepati atom. Jeste mali, ali je zilav. To je moj svet. Nazalost, sve je manji i manji atekstovi sve duzi i duzi. Zbog svega toga je taj nick.
2. Vukajlija je predivna video igrica. Kao igrica ispunjava najvise kriterijume, ima zelenu pozadinu, trazi pismenost, edukatvan je, postoji nadmetanje i razne strategije, postoji pravda i nepravda, nema nasilja i krvi, mnogo svakojakih restrikcija, ali ipak i mnogo, mnogo slobode, druzenje i zezanje... Skoro da ne postoji video igrica sa svim ovim kvalitetima. Ja volim video igrice.
3. Zena je najlepsa dok je obucena (sakrivena), bas kao umotana cokoladica i nikad neznas sta je ispod. Neka tako ostane. Gledaj film Forest Gamp.
@Glas Razuma
4. Ne ocenjujem! Zasto? Pa procitaj prvi post na ovom tekstu, bas zbog toga. Nekada sam ocenjivao na brzinu, naslov i tras. Onda sam shvatio da treba citati, ponekada i dva puta za davanje pravedne ocene. Pa sam pozeleo da postoje ocene od 1-5, a onda sam prestao da budem aktivan.
5. Isto kao i pod brojem 3.
6. Ja definicijama smatram nesto sasvim drugo. Ovo su za mene tesktovi u slobodnoj formi ali sa smislom, idejom i porukom.
Ovo mi se mnogo svidja:
Pa ko kaze da nema humora u tvojim def upss izvini tekstovima.
Ja se pokidah, ali umalo i ne zaplakah, sta radis to sa nama?
Samo ovo je dovoljno da bude savsena definicija, ali celina ubija
Evo nama nove definicije Vukajlije
Tek sam ustala i nisam jos postigla radnu temperaturu. Zato, u nedostatku boljeg izraza, text ti je prosto predivan.
Ja sam prosto odusevljen!Oduvek sam se divio ljudima koji napisu nesto ovako,lepo ukomponovan tekst(ja sa kompozicijom muku mucim)...:)
U pravu si za poslednji pasus,mada ti ponekad nedostaju ljudi koji su inace oko tebe...:)
А ја мислио због енглескиње... само због једне моје дефиницје... нећу да је линкујем ал ако ош потражи и препознаћеш је... сад си ме разочаро ко коња и комунисту :(
- zbog duuuuuuuuuuuuuuuuuzine...