Kad si sam duže vrijeme pa se sjetiš djevojaka koje su se nekad ložile na tebe, te provjeravaš da li nije ostala kakva stara iskra od vremena kad si ti ganjao neke druge, oćnije, a one čekale da se smiriš.
Ili da shvatiš da im se dopadaš ili da su zaljubljene u tebe.
Uglavnom da shvatiš.
- Da vidimo staru karticu... 200 poruka... Marija... Nina... Jovana... Koštana? Nju nećemo... Ana... Anuška! Da l' je promjenila broj... E zvoni! Halo, Anuška?
- Milorade, ti li si?
- Ja sam Anuška, kako si?
- Evo, malo odmaram. Otkud ovaj poziv?
- Pa eto, htio sam da vidim šta radiš, kako si, možda nekad na kafu da odemo... šta znam...
- Hehe, a ja se pitala što nisi došao na vjenčanje, izgleda da ti se pozivnica negdje zagubila hihihi.
- A, udata si sad? Ništa onda, čućemo se mi već.
- Čekaj, a šta bi sa kafom?
- Ma čućemo se za to, htio samo da vidim radi li ti stari broj.
- Ajde onda, čujemo se!
- (poziv završen) Pu jebem ti! Kasno traženo.
Послужила ти да будеш срећан 7 година и да ти се диже на ветар, не мораш опет да се жртвујеш. Лолололо
pronađoh se. nažalost.
+