Praktična žena

Legendarni ženski časopis stare Jugoslavije, iz doba drugačije percepcije sintagme ”ručni rad”. Kupovala ga je maltene svaka sugrađanka koja je držala do sebe i do svog domaćinstva. Za razliku od većine današnjih izdanja namenjenih lepšem polu, u kojima ključna mesta zauzimaju tutorijali tipa "U pet koraka do savršeno trimovane stidnice", "Devet znakova da vam treba nova šik torbica" ili "111 načina da mu dođete do kartice", intervju Isidore Bjelice "Ja imam nos za dobar seks", te pregledi sadržaja najnovijih epizoda serije "Istanbulska tesna koža: Sve ljubavi nesunećenog janičara", Žena je obilovala vodičima za uređenje doma, receptima za zimnicu i savetima za vaspitanje podmlatka. Ugao prve strane obavezno je krasila duhovita Koraksova karikatura.

Možda najmisteriozniji deo bio je dodatak - šema za šivenje, štampan na posebnom papiru, ispresavijan i smešten u sredinu magazina. Prepun crnih i crvenih linija, podsećao je na mapu pekinškog javnog prevoza, ali naše drage majke/tetke/bake su na osnovu te ujdurme uspešno stvarale šustikle, bluze i stolnjake.

Žena se čuvala. Njena izdanja su uredno slagana u natkasni gostinske sobe ili na ormanu u trpezariji, tik pored redenika suvih paprika i tegli sa slatkim od šljiva, sa kolutićima limuna u gustom šerbetu. Ona se čitala ponovo, pozajmljivala komšiluku i opet vraćala, šeme su se kopirale i ponovo slagale u utrobu časopisa. Žena se volela.

- Kevo, šta ti je ovo, koji đavo? Neke požutele novinčine!
- To je Praktična žena. Imam sve brojeve! Prelistaj, ima zanimljivih stvari!
- He, kevo, jesi ti čula za emancipaciju? Ne čitam ja to šovinističko smeće. Baci to na reciklažu ili spusti ovima što skupljaju, treba mi komoda za nove krpice. Vidi ovaj brusić, što je dobar, na klik je, skida se za pola sekunde, isti je nosila Vendi u Ludoj kući!