Žena koja će pre uzeti pare nego poklon.

Курва која ће донети неки динар у кућу.

Легендарни женски часопис старе Југославије, из доба другачије перцепције синтагме ”ручни рад”. Куповала га је малтене свака суграђанка која је држала до себе и до свог домаћинства. За разлику од већине данашњих издања намењених лепшем полу, у којима кључна места заузимају туторијали типа "У пет корака до савршено тримоване стиднице", "Девет знакова да вам треба нова шик торбица" или "111 начина да му дођете до картице", интервју Исидоре Бјелице "Ја имам нос за добар секс", те прегледи садржаја најновијих епизода серије "Истанбулска тесна кожа: Све љубави несунећеног јаничара", Жена је обиловала водичима за уређење дома, рецептима за зимницу и саветима за васпитање подмлатка. Угао прве стране обавезно је красила духовита Кораксова карикатура.

Можда најмистериознији део био је додатак - шема за шивење, штампан на посебном папиру, испресавијан и смештен у средину магазина. Препун црних и црвених линија, подсећао је на мапу пекиншког јавног превоза, али наше драге мајке/тетке/баке су на основу те ујдурме успешно стварале шустикле, блузе и столњаке.

Жена се чувала. Њена издања су уредно слагана у наткасни гостинске собе или на орману у трпезарији, тик поред реденика сувих паприка и тегли са слатким од шљива, са колутићима лимуна у густом шербету. Она се читала поново, позајмљивала комшилуку и опет враћала, шеме су се копирале и поново слагале у утробу часописа. Жена се волела.

Ако муж не може или неће она се снађе и сама.