Prijavi se

Prebukiranost

Букснетина™ 2011-09-23 09:24:56 +0000

Гомила обавеза којим нема краја. Чим завршиш једну, са стране још три нове. Џаба ти што радиш к'о да си покупио јапанско-црначке гене, кад једноставно не можеш да стигнеш. Које си среће у том тренутку, ако кренеш до тоалета нешто ћеш сјебати у најави, па ајде онда кад већ немаш довољно посла, ето ти још мало. И то туђег.
Приликом оваквог расплета ситуације, неминовно је да ти се накачи још неко на телефон. Углавном неко из породице.

-Ћоми тебра, данас сам заглавио до пола осам на послу..
-Маајке ти?! Што тако дуго браћори?
-Ма био сам пребукиран цео дан.. Још ме после зове Милена, да ме пита где јој је розе чинија са туфнама, јер без ње не може да једе њене јебене нусли житарице!
-Ау тебрекс, па она баш није нормална са истребљивањем тих припадника из породице њиве. Неће сељацима ништа остати.
-Бацам жврљ на то матори. Јадни сељаци..