Prelazni režim, od nule ka beskonačnosti

Ноћ. Још једна тамна, усрана ноћ. Можда и не би била толико лоша, да јој није претходио релативно леп дан. Знате ли ко је Хевисајд и шта је његов сигнал? Знате онај тренутак када лежите у мраку, прилично безбрижни и без икаквих лоших слутњи, а онда кликнете прекидач, упалите светло и укапирате да се налазите у мору срања, и да колико год да пливате, све остаје исто. Е тај прелазак између блаженог незнања, ни из чега у нешто, у проклето сазнање, сазнање које је трајно и константно, е то дефинише Хевисајдов сигнал.
Видите, за покретање лавине, не треба много. На то може да утиче чак и лептир. За покретање те лавине је довољно упалити светло.

Јебига, проста акција и реакција. И што више потискујеш срања која те тиште, то јачи отпор пружају. А негде где простор и време губе свој облик, негде где долази до закривљења, један секунд траје годинама, а иако ништавило по ком луташ заправо и није велико, ти постајеш сразмерно мањи, и практично занемарљив у односу на исто. Материјална тачка у пространствима Црне рупе. Пролазе секунде - године, километри постају метри, а јебена планета се и даље окреће око усране звезде која се налази у координатном почетку поквареног система.

Усудио бих се да кажем да има нечег донкихотовског у томе. Нечег готово романтичног. Зрно песка у пустињи, капљица воде у океану. И сви предуслови су испуњени да Дираков импулс покаже своју бруталну моћ - бесконачно кратак удар грома, бесконачно кратак бол нестварног интензитета, који у конволуцији са људским бићем и свим што исто представља доводи до очекиваних последица. As simple as that.

Вратимо се на Црну рупу. У размерама Црне рупе, кратак удар грома је готово занемарљив, систем је и даље у равнотежи, а линеарност људског бића омогућава Богу - Физици да се игра са најразличитијим побудама, и иако унапред зна резултате, директним мерењем тражи и најмању грешку Палог анђела - Конволуције. Временом заморче - човечанство научи да филтрира срања и наставља своју бедну егзистенцију у бесконачном простору јебеног Свемира, у бесконачном трајању једне секунде.