Zahvaljujući inflaciji, devalvaciji i sličnim načinima obezvređivanja novca, pojedinci imaju običaj da vrednost potrošenih para izražavaju u nekoj robi, čiji je "kurs" na tržištu vrednosti uvek čvrst i nepromenjiv.
- Ćerko, ta jedna tvoja kutija cigara košta k'o dva kila 'leba!
- Mati, znaš dobro da sam na dijeti i da hleb ne jedem!--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Jeb'o te viski, da te jeb'o!
- Što bre?
- Za te pare smo mogli dve gajbe piva da popijemo, ovo ni za pod zub nema!-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Upoznam pre nekoliko dana jednu malu preko interneta.
- Vredi li šta?
- Ima je sa svih strana, izašli smo sinoć u grad...
- I?! Kako je bilo?
- Ma, pusti! Kupim joj cveće, pa je izvedem na večeru, posle toga u diskoteku. I sad me boli glava.
- Prepio si?
- Da sam bar! Ne, nego sam se jutros preračunao. Ostao sam suva kurca, a za pare koje sam sinoć potrošio, mogao sam dve moldavke da karam čitave noći!
ima još jedan momenat. mi u cg, dok smo imali dinare, imali smo naštelovane mozgove da nam u uvo uđe cijena u dinarima a mozak odmah obrađuje informaciju i preračunava u neku valutu skoro trenutno. pretpostavljam da je tako i kod vas sada. primijetio sam da kod stranaca nije tako, teško im je da skapiraju o kojim se to parama radi. sada i ja imam taj problem, uopšte nemam osjećaj da je iljada dinara u stvari deset evra i kad dođem kod vas trošim nemilice. +
Isto kad odem u Cg pa mi kaže na trafici: "nemam da ti vratim evro" i ja bahato kažem da nema veze. Ovde nekome da ostavim na trafici 100 din...
+++
Добра..+