Jedan od legendarnih izraza pokojnog arhimandrita Pajsija (Tanasijevića) Hilandarca i opisuje specijalno "religiozno" ponašanje i glumu osoba koje u svom realnom životu žive svakako, samo ne hrišćanski.
Obavezno služi za poziranje po manastirima.
Kod žena se prepoznaje po specifičnom skrušenom hodu sa patničkim pogledom uperenim u zemlju, licem koje je zamotano u marame uvek više nego što treba i tihom jecavom glasu isposnika kojim uvek govori samo o svetootačkim poukama.
Kod muškaraca je prepoznatljivo po oblačenju(obavezno kompletno crno odelo i brada), dugim metanijama koje se obavezno rade na javnom mestu(da svi mogu da ih vide), podvizavanjima u postu tako da takođe svi moraju da to znaju i vide i naravno, tihim i jecavim govorom podvižničkim, prepunim pravoslavne terminologije...
Na kraju se desi da ih posle nekoliko dana vidite oboje, jedno pored drugog, u nekom skrivenom budžaku iza manastira, kako hrišćanski dele polutku heroina...
"Pripazi brate, molim te, na onog PRESAMIĆENOG tamo, da ne napravi neku bedu jer će ostati nekoliko dana kod nas u manastiru..."
