Kad igrate fudbal protiv nekih likova koji se kao loze da znaju nesto, a na kraju bude rezeltat 15:5 za vas.
"E brate, bili smo pijani zato ste nas dobili"
"Ma kako da ne"
„kako da linkujem definiciju“
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Kad ti zaliha dezadoransa od rodjendana nestane pa moraš da ideš da kupiš.
Evo, pišem ovo, a ruka mi drhti. Ovo je najziljavije pitanje koje možeš da čuješ od roditelja (keve), jer ćaleta zabole za narod i komšije. Uradiš nešto što i nije odlika primernog deteta, a oni bi odma na krst da te razapnu. Hiperbolisanje u nedogled. Pa ti si ipak važio sa fino dete u kraju. Ne praviš probleme, pomažeš staricama da pređu ulicu. Da, kako da ne. I onda se desi nešto tolko banalno i ćao, otpisali te svi. Već kruže priče u krugu penzionera iz kraja kako se drogiraš, pa si zbog droge i počeo da kradeš. Onda kada prođeš svi te onako gledaju sa nekom dozom straha, da im slučajno na silu ne otmeš sat iz prvog svetskog rata.
More!
Ma, sigurno, ali juče
Šef: Ovaj projekat da bude gotov do petka!
Ja: Kako da ne (mislim se u sebi).
Omiljeno pitanje mnogih devojaka, ničim izazvanih boraca protiv lezbo pornografije. Koliko god one mislile da je to vrhunski zajebano, matirajuće pitanje, na njega postoji vrlo jednostavan i efikasan odgovor.
-I tebi je sad to seksi da gledaš njih dve kako se žvalave?!
-Da.
-A jel bi voleo da gledaš dva muškarca kako se ljube?
-Ne.
-A što, gadno ti je, a?!
-Da.
-A dve devojke, to ti nije gadno?
-Ne.
Lepo upakovan poziv u mrak u kom ćeš najebati. Da li ćeš izaći sa razvaljenom vilicom ili karlicom zavisi od seksualnog opredeljenja vlasnika sata.
- Dobro veče, izvolite.
- Aaaa, šta imate od piletine?
- Krilca na žaru, punjeno belo, batak...
- Čime je punjeno belo?
- Olovom, ubili smo kokoš ispuške! Šunkom i kačkavaljem jebogati, čime će biti punjeno! Štaš od priloga?
- Stavićete mi galatasaraj.
- Stavim ti mami poturice malena! Kolega, vataj provokatora živog i donesi u magacin da mu pokažem kako mi svetli sat u mraku.
--------------------------------------------------------------------------
- Zdravo mačko baš si šik kao lejdiz mini stik.
- Zdlavooo.
- Čekaj, kol'ko ti godina imaš sunce?
- D-d-d-vaa-a-a-deteet!
- Hodi, hodi da vidiš kako mi svetli sat u mraku?
- Tupeer! Tvetlii!
Odgovor na: ‘Ne seri!’ ili 'Nemoj, bre, da sereš!'
Prvi komentar keve, odma' s vrata, kad poseti stan u kome boraviš, bilo da si se osamostalio, ili učiš čkole u velegradu.
Hleb od prekjuče na komodi, rukavi raznih majica vise sa ivice kreveta, peškir se suši na peći, sudopera puna, u frižideru jogurt kom je rok istekao pre par nedelja. Vrata ormara, koji je već ispražnjen, širom otvorena, na njih nakačena sva čista i prljava odeća, dok su u podnožju cipele i čarape nabacane jedna na drugu.
Keva (zaprepašteno i žalosno): Sine, pa kako možeš da obitavaš u ovom brlogu?
Dete koje je upisalo čkole: Što da ne mogu, šta mi fali. Sedi, kevo, raskomoti se, oš kafu? Pitam se gde je džezva, videh je pre par dana ispod kreveta, ali od tada joj se gubi svaki trag...
Životni moto pod kojim žive ljudi koji iznenada dobiju priliku da se susretnu sa nečim sa čime nisu da tada. Ne znaju kako to da koriste, ne znaju šta će im, čemu to uopšte služi, ali znaju da jednostavno moraju da ga imaju. Posle to nešto samo skuplja prašinu i privlači pažnju i traži hranu.
Kao tviter. Ili deca.
