Dan kada se mladi ljudi u vezi zaklinju jedni drugima na večitu ljubav, koja naravno traje do idućeg četvrtka. Malo stariji ljudi ne primećuju ovaj dan jer je on kod njih zasenjen 15-im u mesecu kada pada prvi deo plate (ukoliko je plata redovna, naravno).
Porodični primer: Pubertetlija: Cale, treba mi kinta da kupim curi cveće ili slično!!! Otac: Ma begaj bre od mene, natezemo se ko pijani s gacama, a on ce cveće da kupuje!!! Pubertetlija: A ti kevi nisi kupovao cveće??? Otac: Jesam, al to je bilo POODavno, ja sam tad radio, primao platu, ti kad se zaposliš pa kupuj cveće...
Ili ti ceo dan blejim, i nemam nameru da uradim nešto.
More, zavaljen sam u ležaljci. Zvoni mi telefon koji je na dohvat ruke + 3 centimetra od mene. Pružam ruku ali mi fali tih 3cm. Zovem nekog klinca, koji je 20 metara od mene, da dođe hitno! On dolazi, ja mu govorim da mi doda telefon. On to čini i ja mu se zahvaljujem. Javljam se. Neko: E 'de si brate, šta ima? Ja: Evo brate, ležim u ležaljci, na moru sam. Ceo dan izigravam spomenik. Kod tebe?
Istorijski događaj Biblijskih razmera, o kome će se spevati najlepši epovi i pričati brojne legende. Iščekivan kao dolazak mesije. Efektivan kao dan kada je crko pokojni maršal. Posle njega više nikada ništa neće biti isto. Vrata raja će se otvoriti, mrtvi će ustati iz svojih grobova, pakao će se zalediti, Cunami će zbrisati Mađarsku, Zemljotres sravniti Hrvatsku, tektonske promene će pomeriti Zaječar do Tokijskih predgrađa, Dan kada će na sve žute, crvene i napredne pasti Anatema. Dan kada će Beograd dobiti Metro. Dan kada će skupštinska zasedanja ponovo postati interesantna. Dan kada ćemo se vratiti na Evropski i Svetski nivo na kome smo bili pre deset petnaest godina, a kada su nam na našem blagostanju zavidele i najveće svetske sile. Dan kada če nam se sudbina nasmejati, i konačno crći od smeha!
Ponekad kada gledam takvu vrstu emisije ili novinskog teksta pomislim da se to stvarno dogodilo na današnji dan,tog dana kada ja to čitam jer oni uporno greše i ne menjaju reč dan sa adekvatnijom rečju, a to je datum.
Idealan dan za obavljanje nekog posla ispred kuće. Nije važno koji je posao, važno je da budeš viđen.
Gde je deda? -Mislim da je otišao da pokosi ispred kuće. Pa gde po ovoj vrućini, šlog će ga strefiti! -Ma pijačni dan je danas, pusti ga, nek se šepuri i ovako ne zna šta će sa sobom.
To je dan kada je napolju idelana 24 stepena. Kada je nebo plavo, sa ponekim belim oblačkom čisto da ulepša kadar. Kada je toplo taman da ne brineš kakav ce dan da bude sutra. Kada samo pokupiš čistu majicu sa žice, navučeš je i odguziš napolje, bez jakne `za svaki slučaj`, bez planova, bez jasne ideje kada ćeš da se vratiš kući...
Rečenica koja se izgovora kada ti je već ko zna koja po redu stvar u tom danu krenula nepovoljnim tokom, koji naravno nisi očekivao. Dan kada si sav nešto vrljav i šuntav i kada je bolje da nisi ni ustajao iz kreveta. Dan kada izgleda kao da neka kosmička sila namerno i samo sprdnje radi gleda u tebe, namešta ti svakakva sitna sranja i lepo se zabavlja pritom.
- Ne mogu da verujem da si zicere mašio pet napada za redom. Sad se opet sušimo zbog tebe. Idi bre u kurac, ovo je poslednji put da igram basket sa tobom u ekipi. - Ma brate, danas mi nije dan i gotovo. Šta god dotaknem od kada sam se probudio, ja sjebem. Pokvario sam telefon dok sam čačkao alarm, onda sam na poslu zajeb'o stvar i sada moja firma plaća penale dok se to ne reši, pa mi je tako sjebanom opala koncentracija i umesto švalerki, poslao sam ribi poruku sa švalerkinim imenom. Čak mi se i automatik dva puta ugasio kada sam kretao na semaforu. Užas. - U krv ti jebem, automatik ti se gasio. Beži odma' kući i ne izlazi do sutra. Skloni slike sa zidova samo.
