slamka spasa. Ono sto ti je poslednje ostalo. Ono sto ce ti pomoci da prezivis dan, nedelju, mesec i godinu. Ono sto ako prodas imaces para koliko nisi u zivotu video. Ono sto ne pustas iz ruku ni sekunde jer moze da se desi da ti ukradu a onda si mrtav covek.
1. Mala, daj mi kafu, onu moju, malu do pola, i blic! 2. izvolite, a blic je kod Belog!
posle 45 minuta
1. Mala, daj mi jos jednu kafu i pitaj ovde sta ce ko da popije, i daj mi bre blic! 2. evo, odmah stizem, a blic je jos kod Belog! 1. Jebote, Beli, aman brate mili, sta radis sa tim novinama, stiso si taj blic ko siroma' tele!
Kažemo za enormno debelu osobu. Copinu sa istom visinom i širinom, koja dva puta obrne stočnu vagu. Vrhunac debljine, šteka hranu između petog i šestog sloja stomaka. Posledica toga je prolaženje kroz vrata u neprirodnom položaju tela, ponekad i na gurku, kad zapne.
-Oćemo kod Đure na žurku danas, slavi u potkrovlju, matorci su mu dole, al' šta ima veze? -Au teško, uzane su one stepenice, ne znam kako će Mića. -Ma, Miću ćemo na kant.
Nešto što se dosta često pretvori u katastrofu, usled jakog udarca u (zatvorena, a normalno - providna) vrata.
Izlazi nas desetoro iz kafića, i naravno ja prvi. Uopšte ne obraćajući pažnju na zatvorena vrata, zakucavam se toliko jako, da se i dan-danas zapitam kako je ono staklo ostalo čitavo. Naravno, ceo kafić je to video i sada sam ponosni vlasnik nadimaka tipa "kamikaza" ili "stakloubica" i mnogih, mnogih drugih. A da, i ponosni vlasnik čvoruge veličine dečje pesnice na glavi.
- Simo, Simo! A što ja uvek branim, uvek sam ja golman, a ti stalno stojiš napred i samo podmećeš nogu kad lopta već ide u gol!?!? - Đuro, paceru stari. Mora, bre, da se zna ko duva u frulu, a ko mekeće! Šta misliš da je Pančev branio u Bariju, da bi Zvezda odnela pehar!?!? Kurac bi odnela. Ajde, stoj tu i pazi da ti opet ne prođe kroz noge.
Izbaciti veoma brzo. Toliko brzo, da se prethodno ne mogu otvoriti vrata.
A: Jesi li čuo da Mita planira da se upiše na Arhitektonski Fakultet. B: On? Da l’ je normalan, pa on je jedva srednju završio. Ima da ga izbace kroz zatvorena vrata... ------------------------------ A: Petroviću, izlazi napolje! Već peti put te opominjem. B: Ali, nastavniče, nisam ni reč rekao. A: More, izlazi napolje kad ti kažem! (Hvata Petrovića za kragnu, i baca ga ka vratima) TRAS!
Novija verzija poznate poslovice: "Lepa reč gvozdena vrata otvara."
Radnik: Gospodine direktore, došao sam da Vas pitam, da li biste mi možda mogli povećati platu..? Direktor: Zar ne vidiš da sam u poslu, navrati kasnije... Radnik: U ovoj jebenoj firmi radim već 30 godina, za malu platu i svaki dan trpim neke šefove, menadžere, pičke materine.., i čitavih 30 godna nisam primao topli obrok, niti regres! Želim povišicu!!!
Ishod A: Direktor, zapanjen, pokušava da se pribere i daje ljutom radniku povišicu.Ishod B: Direktor radniku daje otkaz i lepo mu otvara vrata u (ne tako svetlu) budućnost.
Vrata se skoro nikada ne otvaraju ključem, već nekim predmetom koji glumac ima uz sebe, ili ga ima neko pored njega. Poslužiće bilo šta, jer ako ne znate otvoriti vrata zihericom, ukosnicom ili kreditnom karticom, niste ni zaslužili da uđete u prostoriju...
-Ajde jebeš se u dupe, pusti korak malo, greje nam se pivce kod Mire u kafani. -Pa nemam propeler u dupetu, izeš mi nogu. -Ae bre š'a s' vučeš k'o tele na klanicu!
