Pogled rezervisan samo za dane apsolutnog mira i tišine. Zamišljen, u daljinu, kada otkucaji srca dostignu donju granicu normalnog ritma. Spokojan kao ništavilo, kao prizor koji se gleda. Nešto za šta se normalnim danom prosto nema vremena, užurbani u vrtlogu obaveza ne stižemo ni da jedemo zajedno, a ne da mislimo unaprijed šta ćemo za ručak.
Rezervisan za trenutak kada ćutimo zajedno sa najbližima. Što bi pjesnik rekao, lako je pričati u društvu, treba znati ćutati, doseći viši nivo komunikacije kada riječi zaista nijesu potrebne.
"I gledajući vrh zaspalih njiva, kako se spušta nema polutama, ti nećeš znati šta u meni biva..." pogled. Taj.
- Dinar za tvoje misli, draga?
- Hm... Razmišljam šta ću danas za ručak...
- Jel' ostalo mesa od juče?
- Ima dosta.
- Ja ću to?
- Ma lako mi je za tebe. Šta ćemo ja i djeca?
- Hm...
Pogled koji nam magnetno pada na stvari koje u datom trenutku nikako ne bi trebalo da gledamo iz moralnih, estetskih, intelektualnih... razloga. Na žalost, ono neobjašnjivo u nama nas tera da još više zurimo tamo gde ne treba.
Dekolte najbolje drugarice, čir na nečijem licu, nečiji invaliditet...
Najjače oružje, tenk medju fićama, nenadjebivi način da nekoga nasmeješ, naljutiš, nagovoriš na nešto, ubediš da ti oprosti... Umilan kada je potrebno, prodoran kada je neophodno. Jedan pogled govori više od hiljadu reči, i boli više od ičega.
Pogled čovjeka kada mu skrešete u lice ono što mislite o njemu kao ljudskom biću što hoda na dvije noge i kad ostari na tri a još kao beba na četiri.
Pogled kojem ne možete da kažete "ne", koja god molba da stoji iza njega. Osim ako vam srce nije od najtvrđeg, najtežeg, najcrnjeg granita.
Najviše, (ali ne i isključivo) ga upotrebljavaju devojke čim malo osete da si odlepio za njima.
Fenomen koji je nastao pojavom mobilnih telefona sa integrisanom kamerom,
a punu ekspanziju je doživio posredstvom popularnih društvenih mreža (Facebook,Twitter, MySpace,...). To je neka čudna vrsta fetiša današnjih djevojaka koje uživaju da se samouslikavaju zavodnički napućenih usana u WC-u, toaletu, klozetu, zahodu,... (kako god) I to u clubbing varijanti (kada u kadar uleti sušač za ruke) ili u home varijanti (kada u kadar ulete i bojler, vodokotlić, veš mašina,...)
1. Direktni zahodnički pogled – oči su usmjerene u objektiv kamere
2. Indirektni zahodnički pogled – oči su usmjerene u sopstveni odraz u ogledalu
3. Zahodnički pogled „gore neđe” – oči su usmjerene na gore, pod uglom od 60 stepeni
Istuširati se što većom brzinom ili samo oprati kosu.
- Druže, požuri, moramo odmah da krenemo.
- Evo, evo. Samo da bacim trejler i to je to.
- Dobro. Bez puštanja Obame!
Najgori mogući pogled koji može da vas zadesi prilikom ulaska u ugostiteljski objekat. Sve će vam oprostiti i mali bakšiš i razbijenu čašu i galamu i nepristojno ponašanje za stolom, ali pišanje bez naručenog pića nikako...
Oprostite , gde vam je toalet?
Jeste li vi gost restorana?
Ne, molim vas platiću ako treba , gusto mi je!
TAMO LEVO! GRRRRRRRRRRR
To je onaj pogled koji se zamrzne u 2 do 3 sekunde, jer ste kao nešto u glavi dobro razmislili, sjajno dosetili i došli do neverovatnog zaključka. Izražava neviđenu inteligenciju i nikad se ne kaže odmah do čega ste došli, već nakon izvesnog vremena!
Onaj pogled koji vam diskretno upute svi ljudi koji sa vama stoje na autobuskoj stanici, dok ulazite u automobil prijatelja koji je slučajno naišao.
Još ako vam se ovo desi po kišnom danu, to će prezir biti lakše uočljiv.
