Rizično visok stepen klimanja i nesigurnosti situacije. Znamo da su tu, čvrsto pričvršćenja, ali nelogodan osećaj i strah se pojavljuju prilikom svakog šmirglanja taržančića. Stanje je čupavo i dlakavo a veoma lako može prerasti u sranje.
-Brate, ja pametan nisam. Sve mi je prošlo, samo još Botev Plovdiv da dođe iz dvojke u iks. Bugari su to, neće me valjda to ukenjati...
-Rizični su oni ove sezone. Ko muda dok brišeš bulju. Ako je brišeš hnjo, hnjo...
-Dragi Bravou, kasni mi već tri dana. CELA! A pre neki dan tokom čina mokrenja nešto mi je izletelo "dole" i bućnulo u vodu. Jesam ti trudna? Da li sam podbacila fetus?
Vaša Mawa Kwastawa
-Draga naša Kwastawa, situacija je zajebana. Ko muda dok brišeš svoji guzu, čiju sliku nam pošalji da bi dobila precizniji odgovor. Do tad vidi da odeš kod ginekologa, možda si udavila fetus.
Imajući u vidu onu narodnu poslovicu :"Koliki nos, toliki ponos", na osnovu naučnog istraživanja može se zaključiti da nas nema ili zbog viška ili manjka u gabaritima,ili smo preponosni ili nemamo ponosa upšte, što se da videti u primeru.
/nadam se da je ovo definicija - paralela/
"Institut für Kondom-Beratung" iz Singena je proveo istraživanje o veličini penisa pa evo rezultata
1. Francuzi: 15,48 cm
2. Šveđani: 15,36 cm
3. Estonci: 15,17 cm
4. Mađari: 14,99 cm
5. Talijani: 14,95 cm
6. Austrijanci: 14,89 cm
7. Danci: 14,88 cm
8. Belgijci: 14,77 cm
9. Nijemci: 14,61 cm
10. Letonci: 14,69 cm
11. Litvanci: 14,55 cm
12. Rumunji: 14,30 cm
13. Nizozemci: 14,28 cm
14. Poljaci: 14,21 cm
15. Slovaci: 14,19 cm
16. Česi: 14,17 cm
17. Bugari: 14,09 cm
18. Slovenci: 14,01 cm
19. Portugalci: 13,91 cm
20. Luksemburžani: 13,82 cm
21. Španjolci: 13,58 cm
22. Finci: 13,52 cm
23. Britanci: 13,32 cm
24. Irci: 12,78 cm
25. Grci: 12,18 cm
Misli se na ljude, malte ne, fosile tj. ne jednom nogom u grobu, nego do vrata. Može da se koristi i kada želimo da uvredimo nekog ko je stariji od nas desetak godina, pa gađamo tamo gde najviše boli- u starost. Mada, umesto "glagoljice" može se koristiti i "klinasto pismo", onda gađamo i u inteligenciju.
- I tako sam ti ja, moj sinko, bio u I svetskom ratu, samo sam gledao kako Bugari padaju, PAM jedan, PAM drugi, PAM treći...
-Alo, deda, kapiram da si senilan jer ti je krštenica ispisana glagoljicom, ali ne moraš jednu istu priču da ponoviš 100 puta.
-To u moje vreme nije bilo, mi smo svi bili jednaki u razredu, ja bre nisam smeo da nosim pernicu koju mi je poslala baba iz Švice, a sad se vi klinci kurčite ko ima bolji fon, bolji mp3,4 kako to već ide, moralne vrednosti su otišle u aut totalni.
-E, imas 30 godina, nisi išao u skolu pre 300, sta se foliraš. Ko da ti je krštenica ispisana klinastim pismom.
Budak,koji je u pauzi izmedju drkanja i gledanja Survivora naleteo na TV debatu izmedju Miroslava Lazanskog i jos nekog analitičara analitičke analize,i od tada ,nakon popijena 3 piva počinje da serenda o geopolitičkim prilikama u proteklih 600 godina.Na čas istorije ušao je 2 puta - jednom da pozajmi sundjer,a drugi put jer je pogrešio učionicu/kabinet. Iritantnost njegovog objašnjavanja,poredi se sa postojanjem prezimena Stanivuk.
- Brate,znam da su ti čukun-čukun dedu Turci na kolac,ali mi smo krivi.Ljudi su samo hteli da napadnu Beč a mi se tu kao nesto isprečili.Zato nam i jeste ovako.
- Brate,znam da ti je pradeda prešao preko Albanije i negde uz put skapao,ali mi smo krivi.Šta nam je trebalo da ubijemo onog njihovog precednika?Zato nam i jeste ovako.
- Brate,znam da su ti dedu streljali Nemci a babu silovali Bugari,ali sami smo krivi.Hitler je samo hteo da prodje do Grčke.A i šta bi nam falilo da smo sad u Nemačkoj?
- Brate,znam da ti je ćale poginuo na Kosovu,ali...
PLJAS,PLJAS,PLJAS
Jedan od igrača čuvene trojke Šešelj - Baja Mali Knindža - Drecun. Paranoični ratni komentator RTS-a koji je izveštavao sa svih ratišta od kosovskog boja na ovamo sve dok nije potpuno zaboravio bilo šta drugo čime bi mogao da se bavi.
Sada kada rata nema pokušava da ga izmisli kako bi imao o čemu da priča i piše u svojim knjigama šešeljevskih naziva.
Drecun (Stoji na nekoj livadi): Dame i gospodo, kao što možete videti i pročitati u mojim knjigama "Drugi kosovski boj", "Strela osvete" i "Motkama na NATO" svakog časa se može dogoditi da Mađari napadnu Rumune i oduzmu im Transilvaniju (Iako su Rumuni 10 puta jači), što će rezultirati time da Rumuni napadnu nas i oduzmu nam Timočku krajinu kako bi nadoknadili tu teritoriju (Iako je 10 puta manja). Usput, napadima se možemo nadati sa svih strana, posebno od bušmanskih afričkih plemena koji žele da nam se osvete zato što su im Vehabije pre 126 godina oduzele dve tuglare u dolini Nila, koplja samo što nisu počela da padaju...
Seljaci tovare seno na livadi na kola, padaju dva podupirača..
Drecun: Šta sam vam rekao, koplja padaju!!! Poznato je da nas i Amerikanci i Nemci i Bugari i Hrvati i Turci mogu odjednom napasti da bi pružili pomoć svojim saveznicima Bušmanima, Rumunima i Albancima s Kosova protiv kojih se naša hrabra vojska borila 1999 godine do pobede...(Uživljava se kao da prenosi postojeći rat)...
Opaska upućena liku koji se ponaša izrazito pičkasto.
- Žare, divi onu preko puta. Joj, život bih joj dao da mi upropasti.
- Lepa devojka doista.
- Šta bre lepa, bomba! Ko li ono jebe da mi je znati? A da je startujem, a šta kažeš? Jooj, vidi je bre kakva je, evo već me podilaze žmarci. Kako ONOME da priđem?
- Pa priđi polako, spontano, staloženo, predstavi se lepo, reci da si je video ranije i da od tada misliš na nju. Pohvali joj boju očiju, osmeh. Ne zaboravi da je pitaš da li ima dečka.
- Oči... Osmeh... Zapamtio. Koji će mi kurac njen dečko, ona mi treba, da joj ja pokažem šta je prava muškarčina. Joj, kako bih je častio...
- Odlično, ponudi se da je častiš pićem.
- Je li Žare, je l' posećuješ ti ponekad ginekologa? Kakvo bre piće, kurcem bih je častio, odakle mi kinta za piće, znaš da sam sve pukao na onu dojavu za Bugarsku drugu ligu, glupi Bugari ni utakmicu ne umeju da nameste...
Balkansko poluostrvo je istorijski značajno mesto u Evropi. Njegova istorija ide mnogo milenijuma unazada do začetaka bacanja kamena jednih na druge. Neki od prvih oblika ljudi su evoulirali bas na ovoj lokaciji, ali nisu puno napredovali od tad. Narod na Balkanu je, možemo tako reći, politeističan, ali tradicionalno obožavaju samo nekoliko bogova: Ožujsko(božanstvo sreće, u nekim predelima se naziva još i Jelen ili Nikšićko), Pelinkovac (bog snage), Slanina (božanstvo zdravlja i muževnosti) kao i najmoćnije od svih: Rakija(božanstvo smrti i ludila). Ovaj predeo je oduvek bio naseljen raznim vrstama od kojih ćemo nabrojati neke.
Albanci - vrsta koja je posvećena tome da postane većinska vrsta na Balkanu, Švajcarskoj, EU i ostatku sveta, čak i u Kini(zasad neuspešno, ali SAD rade na rešavanju tog problema),
Bošnjaci - ova vrsta ima krizu identiteta pošto nisu sigurni da li su poreklom Hrvati ili Srbi,
Bugari - oni su u stvari Cigani, Turci i Tatari, ali za ostatak sveta su poznati kao slovenski narod,
Hrvati - oni će izazvati nerede bilo gde: bilo da je to tenis, vaterpolo, rukomet ili Dalmatinska izložba pasa
Grci - oni poseduju sve, zapravo velika je verovatnoća da poseduju i tebe, ali toga još nisi svestan. Vole sir
Cigani (Romi) - oni su svuda osim tamo gde bi trebalo da budu - u Indiji
Crnogorci - u stvari oni su lenji Srbi
Rumuni - narod kome je nacionalno jelo paprikaš(spore se sa Mađarima) i sa velikim brojem Cigana koji govore mađarski
Srbi - njih svi mrze zato što žele svu moć samo za sebe
Slovenci - oni u stvari nisu više Sloveni. Izdajički pederi (nemojte to shvatiti bukvalno (shvatite to kontra bukvalno (tačnije kad bolje razmislim shvatite kako god hoćete)))
Turci - okupirali ceo region na nekih 500 godina (+- koji vek) i sjebali sve totalno
Film koji bi kad bi bio snimljen ponizio originalni film toliko da bi Stalone lično došao da popuši glavnom glumcu. Bio bi to film sa mnogo krvi, jer prosečan Srbin inače ima mnogo neprijatelja, pa dok ih sve ispegla i natakne na kurac i 10 delova bi bilo malo. Materijala ima na pretek.
Srpski vojnik Ratko se vraća iz rata u svoje rodno selo u podnožju Goča. Zbog remećenja javnog reda i mira pod dejstvom domaće radze hapse ga i odvode u lokalnu stanicu. Kad se otreznio, popizdeo je i ispeglao lokalne muljave pandure pa su ga prebacili u Beograd. Tamo ga u zatvoru muče zbog frizure "Milanče Stanković" i on pada u depresiju. Porodicu nema. Izjeli ih vuci na Goču. Uskoro mu puca kurac i priprema totalnu osvetu. Plan je spreman. Beži iz zatvora i snabdeva se srpskim nožem, rakijom i bombama. Vraća se u zatvor da pojebe upravnika i sekretaricu, baca par bombi i sve ih pobije. Diže se opšta frka. Vanredno zasedanje skupštine. Derbi se odlaže. Upada u skupštinu, izjebe predsedavajuću, baci par bobmi i reši narod bede. Usput je zapalio par ambasada i pobio sve unutra jer mu Hrvati, Šiptari, Ameri, Nemci, Francuzi, Liliputanci, Gvinejci i Kongoanci idu na kurac. Rumune neće da dira jer su Bugari. Nastavalja dalje u novim er maks patikama. Baca bombe na banke, državne ustanove, Toleta, Vuka i mnoge druge, jer mu i oni idu na kurac. Šalterske službenike je zakopao u grobnicu na Kališu. Na kraju kreće ka konačnom cilju, da smeh Lee Kiš pošalje u zaborav. Upada u njenu emisiju gde nailazi na Zoranče, najveću neprijateljicu koja je pokušala da ga spreči u njegovoj nameri. Ali Ratko uspeva da baci bombu i hrabro gine, a sa sobom na onaj svet je poveo Leu i Zoranče. Svi srećni i zadovoljni, Ratku se diže spomenik umesto konja. Kraj.
Dokaz da se laganje ne isplati. Ne zato što će da te stigne zaslužena kazna ili nešto slično, već prosto zato što taj CV niko i ne čita.
Jedan ortak pomaže drugom da napiše CV:
-Škola?
-Gimnazija...
-Ali čekaj, studirao si ti nešto?
-Ma prava, ali napustio sam posle godinu dana.
-Pa dobro... "Apsolvent pravnog fakulteta". Dobro... Radno iskustvo?
-Radio sam kao konobar godinu dana...
-Ok. "Menadžer u ugostiteljstvu, dve godine". Još?
-Pa ono malo na trafici.
-Dobro, "Komercijalista, godinu dana". Još nešto?
-Jedino ono na splavu što sam par puta radio kao izbacivač sa burazerom...
-Odlično! "Šef obezbeđenja, godinu dana". Ok, jel imaš dozvolu?
-Imam, B kategorije.
-"Posedujem dozvolu B, C i D kategorije."
-Daj bre, šta lupaš više!?
-Ajde ne kenjaj, kao da će neko stvarno da ti traži da voziš autobus, jel si ti normalan?! Poznavanje jezika?
-Pa ono, znam kao engleski... Učio sam u školi i francuski, ali ni tad ga nisam znao, a kamoli sad...
-"Tečno govorim engleski jezik, poznajem francuski." Čekaj, čekaj... "...Ruski i Bugarski."
-E brate, preteruješ!
-Pa što ne pišeš sam kad si tako pametan!? Ruski i bugarski ti je isti kurac ko i srpski, šta tu ima... A može da ti zatreba ako posluju sa Rusima! A Bugari su u EU sada. Mnogo si pglu. Dobro... Poznavanje rada na računaru?
-Pa znam nešto malo Office...
-"Vrhunsko poznavanje rada na računaru." Dobro, evo još ovo, i ovo... Aha, "odgovoran, komunikativan, timski rad, kurac, palac..." Ok! To je to. Šaljem...
Kancelarija šefa HR službe:
-Marija!
-Izvolite...
-Ajde proveri mi mejl na tvom kompu, ja ovde igram poker, ne mogu sad da prekidam.
-Važi, šefe... Nema ništa, samo još pedeset CV-a...
-Ništa, odgovori svima da ćemo se javiti... ma u stvari, šta ima da odgovaraš, briši to... i čekaj... evo ti od onog Markovog bolida papiri, nosi dole u računovodstvo da mu otvore radnu knjižicu. I dođi posle ovamo, trebaš mi nešto da mi pomogneš, hehehe...
-Važi šefe, hihihi...
Metoda kojom se u Srbiji dodeljuju imena ulica, parkova, škola i sl.
Beograd, oktobar 1944.
- Dobar dan, danas svečano otvaramo O. Š. "Josip Broz Tito i Reks" koja je ime dobila prema najvecem sinu naših naroda i narodnosti koji je pre nepunih 8 časova sa Crvenom armijom i svojim psom Reksom oslobodio Beograd.
Beograd, januar 1991.
- Danas svečano otvaramo O. Š. "Nikola Kalabić" koja je do ovog trenutka bila poznata kao O. Š. "Josip Broz Tito i Reks". Broz je zlotvor koji je sa Crvenom armijom i svojim psom Reksom ubio više Srba nego svi Nemci i Bugari zajedno, za razliku od Kalabića, koji je baš bio kul istorijska ličnost.
Beograd, oktobar 2000.
- Danas svečano otvaramo O. Š. "Vojislav Koštunica". Ime smo promenili iz Nikole Kalabić, koga još uvek gotivimo, zato što smo shvatili da je Koštunica, ipak daleko važniji u celokupnoj istoriji srpskog naroda, što, bez sumnje, možemo reći danas 6. oktobra 2000. godine.
Beograd, maj 2007.
- Danas svečano otvaramo O. Š. "Marija Šerifović" koja se ranije zvala "Vojislav Koštunica", ali pošto smo shvatili da je on običan trut koji ništa značajno nije uradio, rešili smo da školu preimenujemo Marijinim imenom koja nas je sinoć zadužila pobedom na Pesmi Evrovizije.
Beograd, jun 2011.
- Dobar dan, danas svečano otvaramo O. Š. Novak Đoković koja je ime dobila prema našem najuspešnijem teniseru koji još uvek nije broj jedan u svetu, ali očekujemo da će to postati do septembra dok deca ne krenu u školu. Mislim, baš bi bilo bezveze da deca idu u školu koja nosi ime nekoga ko nije prvak. Kao što se do sada zvala po Mariji Šerifović koja jednu dobru pesmu nije snimila od Evrovizije.
