Drkadžija par ekselans. Doktror Magistar Profesor pornologije. Za njega pornići nisu samo podloga za šetanje kožure, pornići su njegov hobi, posao i opsesija. Čovek koji je obrnuo sve sajtove i ne samo što poznaje sve glumice po imenu i prezimenu, plus njihove mere, mesto i datum rodjenja, omiljenu boju i ime kućnog ljubimca... Ne! On je već toliko izverziran da mu je dovoljan samo kratak pogled na spolovilo da odredi da li se radi o Scott Nailsu, Peteru Northu ili Roccu Siffrediju.
-Je l' to Dylan Ryder?
-E jesi amater! U pitanju e Mindy Main, kakvo elementarno nepoznavanje materije. Inače, lik koji je trsi je Alex Sanders.
-A? Odakle ti sad to? Nisu mu ni facu pokazali.
-Pa vidis onu žilu ispod glavića i zakrivljenost tuksona od 5° na levo? Definitivno Alex Sanders.
-Ti si bolestan! Idi leči se!
Kad neku igricu igrate dan i noć i pređete sve nivoe zajedno sa karakondžulom (karakondžula) sa poslednjeg nivoa. Nakon toga, igrica ili prestaje da bude interesantna ili možete da počnete da je igrate od početka.
Obrnuo krug, rekli bi ovi mlađi. Ispio obje čaše, udario bi kontru neko stariji, i onu od meda i onu od žuči. Bio, vidio, pobijedio, rekao bi bolesnik koji umišlja da je Cezar lično. Kako god da se kaže znači isto.
Dovoljno star da bude i prođe. Ali i dovoljno mlad da se odupre zaboravu. Njegova čaša je puna svega, sve se nalazi pomiješano u njoj. I samo trzaj je dovoljan da ono što vidi ili čuje ispliva na površinu.
Sjedim i čekam. Ne svojom voljom, nažalost. Posmatram. Brzi prsti, još brže oči. Kuca i posmatra, kuca još malo, zakašlje se i pređe rukom preko kose. Plave oči, mršav. Kao...
Izvući će se, mora se izvući. Gdje li je sad...
Odlicna igrica koja je izasla 1998 godine. Dokaz da je moguce napraviti odlicnu igricu i spakovati u samo 22 mb, dok zbog danasnjih igrica morate svaki mesec izdvajati oko 100 evrica za procesor, ram memorije idt, da bi ste mogli nesto "savremeno" igrati!
kad provedeš celo veče pokušavajući da instaliraš igricu, uz 150 zakucavanja i restartovanja, da bi ti se na samom kraju, na 99% završenog posla, tik pre finiširanja, kad pomisliš „to je to! ništa me više ne može zaustaviti!!” pojavio Blue screen of death...
To je uglavnom najbliži tanak, oštar predmet (bez obzira da li je prljav ili ne), koristi se samo u nužnim situacijama. Najcešće u školi, ili kada se unesete u film ili neku igricu na kompu, pa vas mrzi da odete po čačkalicu. Najčešći primeri:
- Olovka, po mogućstvu grafitna
- Igla
- Igla od šestara (u skoli)
- Polomljeno palidrvce od šibice
- Papirić, uvijen tako da ima špic na vrhu
- Tanka grančica, ukoliko smo na ulici
Ae recite i vi nesto...... ;)
Ovim izrazim obavjestavamo prijatelje da smo kupili igricu i cesto kazemo za nju da je "original" tj. pod tim mislimo da je nismo mogli naci na warezu,rapidsharu i ostalim piratima pa smo morali da je platimo kod obliznjeg svercera.
Osoba 1:E uzeo sam sebi original Pes 11
Osoba 2:Gdje si to naso?
Osoba 1:Ma de znas kod onog sto ima stand tamo kod pijace
Tako roditelji kukaju kada pokušavate da im objasnite kako da napišu poruku na mobilnom, kako da upale komp, kako se ulazi u igricu.
Većina nas izgubi živce već pri samoj pomisli na svu muku koju moramo proći.
Nešto kasnije možete čuti: "A gde sad?", "Šta sad da pritisnem?", "Ovo neće."
Kada se hvalimo i pokazujemo kvalitet našeg novog PC-a igrajući neku zahtevnu igricu, najčešće Crysis, stavljajući sve grafičke efekte na 'very high'. Iako FPS bude oko 5, svi se začudjuju i uzdišu.
Sam izraz se koristi isključivo u ovom obliku, bez menjanja kroz padeže, a izgovara se kao jedna reč (svenaverihaj);
pogledaj primer
Miloš: Au bate, jesi vido što je Miletu ćale kupio nov komp, fura Krajsis sve na veri haj!
Kada nađeš igricu koju tražiš još od kada je izasla, a veoma je teško naci. I kada je nađeš cd je isparan do iznemoglosti i igrica pri tome nece da se instalira. E onda ne možeš ni plakati više koliko si ogorcen na svoje jebene prilike u životu.
