Ljubazno osoblje Laste Vam želi ugodan put. Udobno se zavaljujete u svoje sedište. Klima je uključena, čuje se tiha, prijatna muzika i dok autobus lagano klizi po auto-putu, razgledate prelepe pejzaže naše male,ali ponosne zemlje. Stižete u svoje odredište i grlite se sa porodicom i prijateljima koji Vas čekaju na stanici. Ili bi bar tako trebalo da bude...
Vozač : Ajde,ajde, požurite,nemamo mi ceo dan! Vi : Ali neki čovek sedi na mom mestu i neće da ustane. Vozač : Sedi mu u krilo, šta to mene briga ? Vi: (jedva nalazite slobodno mesto) Baba pored : Ju,sinko,prikloni malo taj prozor,ubiće nas promaja! Vi : Ali,napolju je 40 stepeni, u autobusu je 50! Baba : Neka,neka, ne znaš ti kako je gadno kad te udari promaja,prošli put sam ušinula vrat još kod Pičkojevca. Tranzistor : Kad bi znao malaaaa, ko li mi te diroooo..... Klinac iza : (počinje da pegla, jer ne podnosi vožnju,a majstor nije promašio ni jednu rupu) Vi : (Polako proklinjete dan kada ste poželeli da vidite familuju) Fensi cica ispred Vas : (vadi svoj BU dezodorans i počinje da prska po autobusu). Tranzistor : Celeeee noći ja na splavuuu s njom sam biooooo.... Vozač : (zaustavlja autobus u nekoj nedođiji, izlazi i piša, nonšalantno okrećući leđa putnicima. Ulazi,zakopčava šlic i pali cigaru).
Stigli ste na stanicu. Uzimate taksi,jer je porodica odavno otišla, misleći da nećete ni doći.
Ćale: On puši! I ti si to znala, a krila si od mene. Keva: Ma ne puši dete, otkud ti to? Ć: Otkud mi? Je l' ove cigare same došle u njegovu fioku? Pogledaj! I to koje cigare, žuti Kamel, baš je skroman. K: I ti si pušio u njegovim godinama. Ć: Jesam, al' sam u njegovim godinama ja zarađivao pare, a ovaj mamlaz kobajagi studira, a pogledaj na šta baca pare koje mu dajem za 'leba. K: Pusti dete, porazgovaraću ja sa njim. Ć: Hoćeš, promeniće se kao i posle svakog vašeg razgovora. Zovi ga da mu ja prekadim.
