Na prvi pogled, obična trosložna reč, a u savremenom jeziku - slengu, infinitiv uz koji se može prilepiti bilo koja druga reč, a da taj predikat ima ikakvog smisla.
Baciti piš - urinirati; Baciti se na knjige - učiti; Bacati ga - masturbirati; Baciti hejt - verbalno izraziti svoje nezadovoljstvo o nekoj osobi; Baciti kosku - pozdraviti se sa nekime; Baciti peglu - obeležiti veče svojim ortacima velikim finalom alkoholisanja, kraće rečeno, povratiti; Baciti sisu - dopustiti vašem jačem polu da se igra pomenutom sisom; Baciti peškir - predati se; Baciti kašiku - umreti; Baciti zemlju - odati gorepomenutom nesrećniku poslednju počast.
Mnogo ljudi u Srbiji na pitanje "Koje filmove najvise volite?" odgovaraju sa "Domace". U nasem narodu vazi i to da su skoro svi nasi filmovi komedije(!). Kao da gledaju domace filmove samo zbog "onih smesnih delova", pa tako "Lepa sela lepo gore" svi znaju po cuvenim replikama Nikole Koja ili Mande, "Podzemlje" po gegovima Mikija Manojlovica i Lazara Ristovskog, "Profesionalca" po Bajagi(?) i tu i tamo po nekoj smesnoj sceni. Medjutim, ako krenete da pricate o radnji, ili o poruci filma pogledace vas blago telecim pogledom koji kao da emituje poruku "Mmmm...o cemu prica ovaj". A ned'o vam Bog da se upustite u diskusiju o radnji "Undergrounda". Garant nece imati ni blagu predstavu o cemu se u tom filmu zapravo radi jer je za njih to samo film u kome Marko i Crni "jebu kevu Svabama"...
Odakle sad ovaj "hejt"? Odatle sto sam se hiljadu puta nasao u situaciji da budem crna ovca sto ne znam napamet replike svih domacih "komedija", i sto sam siroma' bio osudjivan da blatim ugled tih nasih cuvenih filmovima govoreci da su to ustvari nisu komedije i da glavna poruka nije u smesnim opaskama glavnih likova vec da ona(generalno) proizilazi iz mnogo dubljih cinjenica, tragicnih sudbina i zivotnih puteva... "Laki je malo nervozan?" Damn right!
Čovek koji kod mene lično izaziva gađenje i blagi bol u donjem delu želuca što bi reko Blajvaga, vrste ogavni, koji me tera da se proserem kroz usta i ponekad pišnem krv. Em ne razumem žabarski ič, em ljiga peva kroz nos. O ljubavi valjda. Kapiram 'amore-passione' i ta govna. Umesto da jede žabe ko svaki normalni 'talijan, on zvuči kao da je čuva u nosu. Ona malečna žaba, zelena, što se lepi na na listovima asparagusa, šta znam gde, i oblizuje oči jezikom. A verujem da mu je to od koksa majkemuga. Al' njega boli kurac za moj hejt, ima pare, vole ga čke, baca im potpiš na sisurine i koksa se. Wikipedija kaže da je bio oženjen ovom prepičkom i da ima dva deteta sa njom. Ja i dalje mislim da je derpe i da ga prima u buljsona ko njegov kolega Riki...Priznaj Serose, izađi iz plakara! Elem, da ne odem u pičku materinu, taman kad sam pomislio da sam konačno našo pesmu koju mogu da varim od NJEGA a da ne umažem laminat, ispostavilo se da je ne peva on, već neko drugi. I pade mi kamen sa srca iz momenta. Oprem Serose! Razzmažžem ti ga po faci ololo!
- Jao bejbe, pa nisam znala da imaš Erosa na kompu! Uh, kako me loži ova stvar od njega... :moram jbg, sve u korist službe:
Britanska plemićka porodica, bliski srodnici egipatskog faraona Merfara i kineske dinastije Ljak-Se. Poreklom su iz neotuđive britanske pokrajine Irske, gde su i otpočeli svoj uspon. Obogatili su se prodajući kmetovima poljoprivredne alatke. Pošto su kralju slali najbolje poklone, odlučio je da ih nagradi kneževskom titulom, nakon čega su se preselili u London i podigli tvrđavu tik pored Vindzora, ne bi li sa kraljem bili prve komšije. Ubrzo je Knez od Ljankastera dobio titulu viteza, te mesto u kraljevskom savetu, bez portfelja, doduše. No kada je kralj skinut s trona (i zatvoren u Taueru), nastalo je smutno doba, te su Ljankasteri odlučili da se uključe u borbu za tron. Knez je potrošio više od pola familijarnog bogatstva i uključio sve ljudske resurse koje je imao, ne bi li mu kraljevska kruna ukrasila masnu tintaru. No nedovoljno. Štaviše, kad to nije uspelo, čuvar državnog trezora mu je oduzeo dozvolu za privatnu banku i glasničku službu. Sam knez se uputio u nepoznatom pravcu, verovatno je negde u stepama Ruskog carstva, a članovi njegove porodice su sada bliski novom kralju i nalaze se u Domu Lordova. Iako su navukli na sebe hejt, kakvi su došli posle njih, mnogi osećaju nostalgiju za tim vremenom, žele da se knez vrati, te procede kroz zube pitanje:
Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.
I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.
Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.
Evo par predloga veselom društvancetu koje ispija "Harizmu" iz vinarije Zvonka jebenog Bogdana u Voulez Vous-u poviše Južnog Bulevara, za neke buduće jugonostalgične umetničke projekte:
1. Ipak se okreće - film o prvoj selekciji Jugoslavije u boćanju. U principu priča koncepcije tipa "jedva smo se skupili", dok jedan član ekipe obavezno može biti nadrkani general u penziji koji na kraju ipak osvoji srca gledalaca (kastovati Batu Životinju, tojest, ako matori i dalje bude živ)...i, usput, bronzanu medalju na XIV-im Rusofilskim Igrama.
2. Brža od pucnja - biografija o Jasni Šekarić, njenim uspesima, životnim usponima i padovima, uzbudljivim finalnim serijama na 12 OI na kojim je učestvovala. Može kad rikne a i ne mora.
3. Vodena stihija - Šapić i ekipa. Svetski šampioni. Ili evropski. Ili nebitno. Ali protiv Hrvatske. Pritisci. Javnost. Potom slava. Kanonizovanje. Ep o Gilgamešu. Šapić da glumi samog sebe kako se seća prošlosti.
4. Dečko od stakla...mada kapiram da bi naslov Dečko SA KOSOVA od stakla privukao mnogo retardiraniju, time i brojniju publiku - ostvarenje koje kazuje priču o, sada već predsedniku zemlje, Novaku Đokoviću, prodaji palačinkarnice ili čega već na Kopu da bi on usp'o, njegovom odnosu sa porodicom, strahovima, nadanjima, usponima, stradanjima, glutenu, Jeleni, osvajanju svetskog teniskog vrha, imitacijama kolega-sportista (film bi, dakle, zahtevao od glavnog protagoniste izuzetne glumačke performanse) i konačnom kandidovanju za predsednika države, što je se ispostavilo i kao presudno za konačni ulazak iste u EU. Ćaleta da igra Vuk Kostić, ima tu neku zlikovačku njušku...
5. Leti, leti tamo gde je limun žut... - član reprezentacije Srbije u avio-modelarstvu, Petar, gubi se negde u džunglama oko Bangkoka za vreme održavanja Svetskog Prvenstva u pomenutoj "sportskoj" disciplini i, posle puno dogodovština i bliskog susreta sa aligatorom (kojeg je kasnije pripitomio i nazvao Joca), uspeva da od papaje, listova banane i bambusa napravi letelicu koja će ga preneti u voljenu otadžbinu. Po dolasku u zemlju, logično, dobija doček na balkonu skupštine grada u Beogradu. Film treba završiti scenom u kojoj glavni lik pušta svoj poslednji avion u životu, sa 85 godina, dok stoji pored beogradskog Pobednika i nasmejano žmirka u ozeblo Sunce. Ja bi to gled'o, ne znam za vas...
Elegantno popunjena pripadnica lepšeg pola, večito nezadovoljna svojim prste da poližeš mesnatim guzovima, u neprekidnoj borbi između želje da uđe u tri broja manje farmerke i ljubavi prema slasnom zalogaju. Večito na dijetama koje isključuju po jednu krucijalnu namirnicu odgovornu za salce, a dozvoljavaju sve ostale. Mudrost nutricionistička sa krilaticom Sve je u kombinovanju namirnica, nije njena religija. Na nju dijete prosto ne deluju, takav joj metabolizam. Imuna je, kaže.
-Šta te muči, ljubavi? Nešto si mi neurozna. -Pa, primećuješ li ti da već mesec dana nisam ni takla „Sweet dreams“ čokoladu s grožđicama i orašastim plodovima u pakovanju od 70 grama, a vidi vagu. Ova Čoko hejt dijeta me psihički uništava. Tačno na nervnoj bazi ne mogu da smršam. To je to, od sutra počinjem i sa onom etiopskom Čokolada na dan, budi uvek nasmejan. Ako mi je jedna dijeta malo, dve će uroditi plodom! -Tooo, srećooo, dođi da pljusnem levi guz i da čekam cunami na desnom!
Vadili ste zubni živac. Kad ste bili mali, đilkoši iz kraja su vam napucavali specijalku u jaja. Bivša riba vam je svakodnevno prepričavala knjigu 1000 zašto ( da živimo zajedno ) – 1000 zato. Prebrojali ste sva zrna praška za veš Duel iz pakovanja od 3 kg, dok ste slušali novi CD Zdravka Čolića. Preživeli ste psihofizičku torturu koliko i prosečni logoraš u Jasenovcu. Na red je došlo i vađenje lične karte.
Neophod: hrana za nekoliko dana, voda takođe, hoklica, vreća za spavanje (kamp kućica, ko ima), mp3 plejer sa 5 giga različitih žanrova muzike, 2 para gaća, kenj papir, vlažne maramice, kišobran, ćebe, peškir, nešto slatko, bele semenke i živci ko brodski konopci.
Čuli ste da treba da se pojavite oko ponoći, kako biste imali kakvu-takvu šansu da JOŠ TOGA DANA izvadite dokument koji život znači. Tako i radite. Po dospeću percipirate atmosferu iz Kusturičinih filmova: Alfa Ciga sa 8-članom porodicom leži na betonu ispred ulaza u stanicu i nešto mrmlja. (Očekujete WTF momenat kad oni polete, kao i neke guske koje tumaraju unaokolo. Naravno, i usranu facu Slavka Štimca). Master čekač vas obeshrabruje rečima da već 10 dana puši za izdavanje l.k. i da ste došli kasno. Mudroser sa vaše leve strane nešto zapisuje i broji. 3 babe iz potaje bacaju hejt na omladinu. Jedina osoba vredna zadržavanja pogleda je došla sa dečkom i spava mu na ramenu. Kako se bliži zora, noge se oduzimaju. Hranu ste pojeli, vodu popili, i skljokavate se na stazu sa slušalicama u ušima i tonete u polusan. Trzaj. 04:09. Trzaj 04:05. Nemoguće, ovo je ružan san. Zažmurićete, i kad budete otvorili oči, probudićete se u svom krevetu, a na ramenu će vam spavati nega megapička koju ste satima seksualno vozdizali u nebesa. Otvarate oči. Sedite na betonu, a na ramenu vam spava Ciga sa osmočlanom porodicom. Bože, uzmi me...telo više ne može da izdrži, padate u san.
Budi vas komešanje. Već se uveliko razdanilo. Na početak reda je stigao ćelavi glavonja sa zlatnom kajlom i napravio gužvu. Svi protestuju, pominju majke, očeve, sestre, Tita, Slobu, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Nalaze kompromisno rešenje i konsenzus oko toga da je Tito kriv za sva ova sranja i slom moralnih vrednosti. Jedino se sa tim ne slaže Master čekač, kome je dokurčilo desetodnevno pušenje u redu i uzima stvar u svoje ruke, te glavonju spičava hoklicom u ćeletinu. Haos. Rasulo. Vijetnam. Policija istrčava i privodi 20-ak najratobornijih: ćelavog, Master čekača, Cigu sa osmočlanom porodicom, Mudrosera, tri babe iz potaje, dečka jedine osobe na kojoj vredi zadržati pogled...
8h. Otvaraju se vrata pakla. Izlazi FT1P teta i po redu upisuje imena današnjih srećnih dobitnika. Jedina osoba na kojoj vredi zadržati pogled se nalazi tik iza vas i vi kao pravi džentlmen joj ustupate mesto ispred. Posle par minuta shvatate da je prokleta kurva poslednja na spisku za danas, a FTJP teta ljubazno saopštava da vam želi više sreće u sledećem izvlačenju. Nadrealizam koga bi se i Dali postideo.
Djevojka koja je na sebe navukla žestoki hejt "trve" pankera i metalaca, zato što se predstavlja kao pank i koketira s metalom, a u stvari nema veze ni s jednim ni sa drugim. Jedino što je veže za metal i pank je korišćenje nekih elemenata tih pravaca u njenim pjesmama, koje su inače po žanru uglavnom pop-rok. Međutim, posmatrano iz ugla ljudi koji prate opšte tokove u muzici i koji nisu opterećeni pankersko-metalskim klanovima i podjelama na "trve" i "pozere", Avril Lavigne je donijela dosta svježine i energije u savremeni mejnstrim i talenat ne može da joj se ospori. E sad, kakve je sve gluposti navaljala, to je više stvar njene informisanosti ili inteligencije, a ja ovdje ne govorim o tome već o muzici. Što se tiče krađe tuđih pjesama, ni tu nije jedina, ali je činjenica, da finalni proizvod "fercera". Za mnoge stvari tu treba optuživati više njene menadžere i producente nego nju samu, jer je ona mlada, a pogotovo na početku karijere je bila vrlo mlada djevojka, i nije imala dovoljno autoriteta da sama kroji put svoje karijere. Međutim, producenti su u njoj prepoznali talenat i stvorili vrlo atraktivan (za njenu ciljnu grupu - uglavnom tinejdžerke), komercijalan proizvod i da sam ja na njenom mjestu, ne bi se uopšte bunio, s obzirom na lovu koja ide uz to sve.
I još nešto - prva dva albuma joj uopšte nisu loša; naravno, ako im pristupimo očekujući neki žestoki pank ili metal razočaraćemo se, ali ako krenemo od pretpostavke da se radi o pop-rok albumima, možemo se na mnogim mjestima prijatno iznenaditi.
Jedan mali narod sakupio se na ovaj sajt i krenuo na daleke pute.Tokom puta svasta im se desava.Bivaju banovani, bivaju hejtovani, ali oni sve stoicki podnose.Na kraju kada putu dodje kraj svi ce biti bombardovani super egom, a samo jedan covek ce izaci iz rusevina i otpevati ovu pesmu sto je u primeru.I to na harmonici.
Za Vukajliju svi su culi, cuce se do kraja sveta kako ori s naseg ceta. Joj, joj joj!
Kakav se to hejt sad sprema Mene vise tamo da nema.
Zasto su me banovali Kad su sa mnom stanovali
Vukajlijas sam od davnina, nove clanove rado prmam. Voleo bih moderatorko mila, da znam sta se ovde sprema, da znam sta se ovde sprema.
Za Vukajliju svi su culi Novi Zeland, Hrvatska i Irska Nek se cuje samo vriska Od udaraca iz niska Joj joj joj
Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta. Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.
Poruka koju šalje izlgedala bi ovako: Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.
Snimak zgrade noću. Kiša. Tišina. Trepće neonska reklama i huji vetar. Ulicom prolazi taksi. Ako je Kusturica imao veze sa filmom, na taksiju su dva cigana sa laserskim ručnim topovima i vijetnamskim sindromom. U suprotnom vozi ga Manda, dok na radiju ide narodnjačka matrica. Devojka ulazi u taksi. Dositejeva 26. Što brže možete. Manda baca hejt na političku scenu i taksi kreće.
Flešbek. Nebojšu Glogovca nešto budi iz sna. Ustaje rušeći flaše oko sebe, pali cigaru i trči na terasu. Neki klinci sviraju gitaru. - ALO, MAMU VAM JEBEM MALENU! ISPOD OVOG PROZORA STE NAŠLI, MAMU LI VAM, A?! PRVO TITO, PA SLOBA, PA SAD I VI DA NAS JEBETE! (nastavljaju da sviraju) - E SAD ĆEŠ DA VIDIŠ SVOG BOGA! DOSTA SMO TRPELI! DOSTA! DOSTAAAAA! (hvata peglu i frljači je posred Tv-a, obara ormar na krevet, demonstrativno izbacuje stolicu napolje, vadi i repertira pištolj i počnje da puca naslepo. Pogađa jednog klinca , dok se ostali razbeže). Vriska. Cika. Hitna.
Flešbek. Kamera prati klince dok trče. Prolazi ker. Kamera prati kera. Umalo da ga ugazi taksi. Kamera prati taksi. Taksi jureći kroz baru isprska od glave do pete Sergeja Trifunovića, koji se picnuo za dejt. - Ne mogu više. Ne mogu. Prvo žvaka mesto kusura, a sad ovo. Ne znam šta se dešava. I mleko je poskupelo. Sutra javili grad. Koji je glavni grad Nepala? Koliko je sati? Šta će ona reći kad me vidi ovakvog? Bravo, magarčino, opet si zasro. Nisam. Jesam. Nisam. Ne znam. Ne mogu više. NE MOGU VIŠEEEE! AAAAAAAAAAA, AGA BAGAGA BAGAGA RAGA! RAAAAA!
Cepa odeću sa sebe i pada na kolena na sred pešačkog. Iza ugla juri hitna, udara ga i kupi. Prejeban splet okolnosti. Svi su u bolnici. Dečju pesmicu svira onaj što je svirao ispod prozora. Tu je i devojka iz taksija. Nebojšu hapse. Sergej se ludački smeje. Plaču bebe. Umire panda. Kraj.
