Konstatacija kojom možemo istini da oduzmemo na značaju ili da ublažimo nešto što smo upravo izgovorili nepromišljeno i izbenemo nanošenje duševnog bola sagovorniku. Jedan od lakših i bezbolnijih načina da se zataška istina.
- Komšija nije da sam neka tužibaba ali video sam ti ćerku sinoć ispred ulaza kako se drpa sa neka tri matorca...
- Oćeš da kažeš da je moja ćerka kurva i da se jebe za pare?
- Ovo drugo nisam rekao! Dobro bre komšo šta se odma srdiš, ljudi smo, razgovaramo a i ja nešto slabo vidim u poslednje vreme...
Ne znam kog se to tačno sedmog januara dogodilo, ali čini mi se da smo u jednoj od prethodnih godina zaboravili pravu suštinu Božića. Mir, ljubav, oprost. Da li je to bilo u godini kada je vokmen zamenio diskmen, ili kada su katodne cevi ugasili plazma ekrani, manje je važno, ali smo u sveopštoj trci za boljom slikom, izgubili jedinu sliku koja je bitna – lik Hristov u sebi.
Božić smo pretvorili u šoping-groznicu, a količinu u jedinu meru sreće. Svaka zaboravljena namirnica pada nam teže od načina na koji smo godinu proveli, a ruska salata i srpska pečenica jedina su „pravoslavna“ znamenja koja još na trpezu nosimo.
Mir božiji Hristos se rodi
Bog blagoslovio ako ima koga
Izgovor za svako sranje koje načinismo a ostalo je u sećanju ljudi koji nas okružuju.
Takođe služi i kao odgovor na pitanje zašto više ne možemo nešto što smo mogli pre.
- Sećaš se kad si odveo onu plavušu kući? Pa si pokušao da joj prodaš priču kako vodiš poreklo od crnca sa močugom od 30 santima? Bio si toliko pijan da je keva morala da vas sprovede do tvoje sobe... Pa se posle ispostavilo da ona ima veću močugu od tebe i da je zapravo plavušan. Haha, sećaš se? A? A?
- Pa sećam se, trebalo je da mi bude jasno kad mi je na putu do kuće povezala zadnji lonac na jugu. Ali dobro, bili smo mladi, ludi. Šta ćeš.
- Batice, to je bilo pre godinu dana.
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Ajde idi negde! Idi šetaj, ne zanima me! Ne mogu više da te gledam!
- A sad ne možeš da me gledaš, a kad je trebalo da ti kupim pola zlatare onda si me gutala očima!
- Bila sam mlada! Luda! Zaljubljena! Moje oči su sad dobile dioptriju!
Kad smo bili mali voleli smo da obuvamo cipele svojih roditelja (tada su nam za desetak brojeva bile veće) i da nabadamo po kući. Devojčice su se kačile na mamine štikle, dečaci se zavaljivali u tatine cipele.
Oni su nam to zabranjivali, ali bez obzira, uvek ih je veselilo naše šegačenje. Nama je bilo slatko da nam stopalo pliva u glomaznoj cipeli i da skrećemo pažnju!!
Alternativni naziv za pesak. Koristi se jer pojam "pesak" nema "šmek" a pojam "šoder" ima.
kako ne treba:
-Gde da istovasim pesak?
kako treba:
-Gde da stovarim šoder?
Latentni homoseksualac.
Sanja da postane kraljica.
Tema sastava koji smo pisali u svakom od razreda osnovne skole. Ali se mora reci da ga nismo pisali osam puta vec samo jednom, u prvom razredu i jos uz pomoc roditelja. Svaki sledeci razred koristili smo onaj sastav iz prvog da se ne bi mucili u smisljanju.
- Kevo, gde mi je sveska od prosle godine iz srpskog?
- Sta ce ti, jes to resio da ucis?
- Ma jok nego pisem sastav , dala nam temu ' Stigla je jesen "
Ultimativni odjeb likovima koji su previše gledali SF filmove a umesto udžbenika iz fizike su čitali Treće oko, pa dok se obična raja plaši poplava, zubara i inflacije oni strahuju od stvaranja crne rupe u CERN-u koja će proždrati celu zemlju.
-Jao, brate, čuo sam da se mnogo zajebavaju ovi u CERN-u, znaš da mogu crnu rupu da naprave, to će nas sve progutati! A i vidovita Ružica je još pre te priče predviđala smak sveta za 2012, a to su i stare Maje proračunale...
-Batice, da ti kažem nešto. Mojne se nerviraš, to su priče za malu decu. I od te priče nema ništa, osim da ćemo svi zajedno otići u Švajcarsku... bez vize...
-Aaaaaaaa!
Nekad su naši stari, znali bolje od svakog pedijatra, da procene zdravstveno stanje najmlađih članova porodice. Metodom gledanja u nošu, za par sekundi su na osnovu forme govanceta imali kompletnu zdravstvenu sliku bebaća.
Obično su uz dizanje deteta sa noše, izgovarili legendarnu rečenicu ''Da vidimo, kako smo kakili''
-Pogodim ja tezgu u kafani Čarda, ima tome mesec, mesec i po.
-Aha, znam gde je. Malo je van puta, al dobra kafana.
-Jeste, i dogovorim se sa gazdom da spavamo tamo, jer radimo četri dana nedeljno pa da se ne cimamo.
-Pametno...
-I taman negde oko 6 ujutro, kad mi poležemo, gazdin klinac ustane i baba ga posadi na nošu, a minimum pet puta ponovi ''ajde da kakimo'', ''sad će beba lepo da kaki'' i tako to, pa ga ostavi na noši i dođe posle desetak minuta, a mi taman počeli da tonemo u san.
-Čekaj, a kako vi to čujete?
-Pa dele nas samo ona velika harmonika vrata, čuje se kao da ih ni nema. I onda dođe i digne ga i počne ''Jaaao kako smo kakili'', ''što smo lepo kakili'' i ''kako naša beba lepo kaki''
-Čoveče, to je da se ubiješ...
-I jedno jutro ludi Miki basista ustane kad je baba otišla, skine malog sa noše i donese je kod nas u sobu.
-Što jebote? Ne kapiram...
-Iskenjamo se nas trojica i vratimo je nazad pod klinca.
-Auu, ne mogu da zamislim.
-Ulazi baba pa sve po protokolu, ''da vidimo kako smo kakili'', ''jesmo kakili'' i digne malog i samo čujemo TUP, pade baba u nesvest.
-HA-HA-HA-HA!!!
-Nego, jel hoćeš da odeš do Čarde da nam doneseš instrumente? Ono kao, tvoji su i te fore...
Rečenica iz poznatog srpskog filma koju omladina upotrebljava krajem avgusta i početkom septembra ...
Pera: Jel` možeš da veruješ da je došao kraj raspustu ????
Žika: Ma da ...
Pera: Što smo spavali spavali smo
