Izraz koji je potpuno indiferentan u odnosu na stanje onoga ko je izgovara.Iz ovoga ne mozemo zakljuciti da li u zivotu date osoba stvarno "nema nista" ili se mozda udala,dobila deta,usvojila cerku,umrla joj baba i preselila se u Ameriku...sve ovo se izrazava univerzalnim pojmom "..evo nema nista"
Sta ima?
Evo nema nista..
Kažemo kad neko jednostavno pretera u upotrebi reči ''kurac''.
Jelena: ...ma kreten jedan, nek se nosi u kurac i on i ona drolja! Bole me kurac za njih! Koji je on kurac da me ponižava pred svima?
Marko: Jeco, vadi taj kurac iz usta, pa onda pričaj...
-Buraz, ajde otiđi do gazde i reci mu da ćemo platiti kiriju za nekoliko dana.
I pravo kad budeš išao do njega svrati do prodavnice i uzmi mi cigare i dopunu na zapis. Stavi na svoje ime, znaju oni tebe. I posle ako može da odeš do faksa da me odjaviš za ispit pošto neću izlaziti. Posle gazde ako možeš otiđi na autobusku, blizu ti je, pa sačekaj mi ćalca pa mu pomogni sa stvarima.
-To je sve? Hoćeš možda i kurac da ti popušim pošto me baš dobro jebeš?
Nova verzija od ''Koji si ti ovde faktor?'' ali samo za prepirku u kojoj učestvuju samo profesionalni izdrkači, jebači ovde nikad ne zalutaju, ko još se druži sa drkačijama koji ni pičke nisu osetili.
Uvod koji koristi osoba koja se upravo sprema da nas slaže.
Jedini pravi odgovor ribi u društvu kojoj uvek nešto smeta i kojoj je uvek dosadno.
-Ajmo do ovog kluba, nije loš?
-A ne sviđa mi se, loša je muzika.
-Dobro. Hoćeš onda do Makija, pravi neku žurkicu?
-Ne mogu. Znaš da se uvek smorim od njegovog društva.
-Auuu... A da pustim neki film. Sedimo ovde.
-Dosadno to.
-A da ti dam malo kurac da se igraš?! Jebote, ništa ti ne valja!
Standardan odgovor na čuveno pitanje "Šta ima?". Iako si bio na ekskurziji u Italiji i tamo sa ekipom napravio takvo sranje da su gospoda carabinieri morali da prave raciju, i na Marakani se potukao protiv njih četvorice i ostalo koliko-toliko čitav, mnogo ti je lakše da jednostavno kažeš evo ništa. Koriste se i alternative bleja i smor.
(Da dopunim Eriku, ma koliko to seksistički zvučalo, elem:)
Tako su se uglavnom počinjala pisma. Danas ne jer se retko i pišu. A i kada se pišu počinju sa:
Gospodine Petroviću, opominjemo Vas...
Gospodine Lazareviću, kasnite sa trećom ratom...
Gospođo Janković, molimo Vas da izmirite vaša...
Gospodine Vujaklija, upozoravamo Vas...
Tako su se uglavnom počinjala pisma. Danas ne jer se retko i pišu. Nažalost.
Rečenica posle koje se šanse da polomiš stvar koju si dobio višestruko uvećavaju.
