Jedna od najvećih misterija mog detinjstva, navodno profesor fizičkog na taj način broji broj ponavljanja određene vežbe, mada ja i danas mislim da samo lupeta neke brojeve nasumično..
profa fizičkog (u trenerci marke Sport): Jedan pet dva jedan, šest četri pet sedam, Joksimoviću vidim te da ne radiš tri sedam, osam šest dva jedan..
Vremenski period neophodan da se nešto uradi, napravi, postigne... A često čak ni tad.
- Kako vezeš na toj džitri, svaka ti dala! Da imam tri života, možda bih uspeo da skinem tu solažu, pa bih još i falširao.
- Stvar vežbe, bratić moj. :namiguje curici u prolazu:
_______________________________________________________________________
- Divi ga ovaj, Kazanova, svake nedelje šeta novu! Svaka rasnija od prethodne! Pa gde ih samo nalazi?
- Ma pusti ti to, braćala. Mi takvu žvaku nećemo imati ni za tri života. Nego gledaj u se i u svoje kljuse, ulaži u sebe, pa'š da vi'š kad krenu same da se lepe za tebe, k'o žvaka za đon.
Nema klinca koji nije ovo cuo od roditelja.Ako se od ove recenice uplasite i posle 12.godine,dobro su vas odgajali.
"Ustaj da ides u skolu!"
...
"Brojim ti do tri!"
...
je u Srbiji kada ste u autobusu i niko nikome vec tri stanice nije opsovao majku... Kad bolje razmislim,to moze da bude i cudo...
A: Wow,vozimo se vec tri stanice i niko nikome nije opsovao majku!
B: Postajemo kulturni...
To je razgovor koji sam juce cula u autobusu...
Kafanska pesma koja se peva pred fajront, a ujedno u koska pogodna za ubacivanje ortaku koji je u vezi tipa Demi Mur-Ešton Kučer.
-Jel možeš bate da mi pomogneš da istovarim neki materijal, imam neki somot?
-Jel tri metera?
-Pa malo manje.
-Pa zar je nije sramota...
-Šta bre, koga?
-...ona ljubi mladog momka matora devoojkaa.
-E reko sam ti da me batališ više sa Slavicom, ona je "malo" starija i mi se volimo.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Šta misliš kolika li je dubina reke ovde, ja mislim da zabacimo mi ovde i vatamo povruše, nema više od metar i po.
-Ja mislim da ima tri.
-Čega bre tri?
-Pa metera somotaa, zar je nije sramotaa...
-Šupičkumaterinu više!
izreka koja se najcesce koristi kao priloska odredba za mesto
ja: gde si?!
neko: evo me u tri lepe p**** materine, pokusavam da dodjem kuci....
U tvorzi, iza rešetaka.
- Pao Šone!
- Valj'o a?
- Ma da, eno ga u tri zida sa burazerom.
Gornja granica broja izgovorenih laži po minuti.
-Ajde ućuti više! Lažeš kao tri pijana ciganina ispred zadruge.
Misterija nad misterijama za 10-godišnjeg klinca.
U akcionom filmu „Razbijač“ sa Staloneom, Veslijem Snajpsom i Sandrom Bulok, glavnog junaka Džona Spartana odmrzavaju nakon nekoliko decenija snežne robije ne bi li uhvatio pomahnitalog i izblajhanog Blejda. Džon se budi u svetu koji se potpuno razlikuje od onog koji ga je pospremio u zamrzivač kao da je u pitanju prasica koja ni oktobar nije dočekala.
U tom su svetu svi nasmejani i veseli poput hipika, iako niko živi ne duva, jer je mara zabranjena. Baš kao i alkohol i so. Tamo se ni ne ljube. Niti se jebu. I što je najbitnije - nema vece papira. Oni koriste TRI ŠKOLjKE.
Nakon svakog gledanja ovog remek-dela filmske umetnosti, moju balavu pamet mučila je misterija tri školjke. Danima je klinačka mašta bezuspešno pokušavala da dočara smislenu upotrebu školjki u održavanju higijene u oblasti prkna. Ta nezamislivost terala je nakon par dana na dizanje ruku od ovog problema.
Do sledećeg emitovanja...
(sva sreća, pa izvesna televizija nema tendenciju višestrukog repriziranja)
Slengovski potencijal krije se u Staloneovom odbijanju da nauči kako se koriste tri školjke i inadžijskom korišćenju hartije, uprkos podsmehu okoline.
- Brate, 'es ti to otkuc'o seminarski na kucaćoj mašini?
- Ćale mi kucao, nisam imao vremena. A za njega ti je komp tri školjke, odbija da mu priđe otkad je polomio tastaturu u pokušaju kucanja.
Dečija igra za minimum dva, a maksimum beskonačan broj igrača u kojoj jedno dete, ostalima ne dozvoljava da se pomeraju u momentu dok ih posmatra, ali kada im okrene leđa i ne gleda, svi pokušavaju da mu se približe što više mogu, krevelje se, zasmejavaju jedni druge, gurkaju se.
U trenutku kada ovaj vikne *Drvena Marija jen-dva-tri!* i naglo se okrene, svi moraju ostati ukopani u mestu.
Ukoliko primeti i najmanju naznaku pokreta, kažnjava ih vraćanjem na početnu poziciju. Poenta je da neprimećen stigneš do cilja - odnosno do ovog što je do malopre bio privilegovan da ostalima ograničava slobodu kretanja.
-Patos je mokar, sad sam brisala, nemoj da bi neko mrdnuo dok se ne vratim, odo da vidim jel ima nešto u sandučetu.
……..
-Pa, dakle, stoci ne vredi govoriti! Šta radiš s tim pivom? Kako si stigao do frižidera?
-Bila si okrenuta leđima, to se ne računa!
