Scena kod koje po pravilu uvek dolazi do nesporazuma.
-I ona ga ispalila pred svima, ma kazem ti, proveo se kao bos po trnju. (stize kafa)... e moze kafa. Gde sam ono stao? -Kod trnja. -E da, i ja se tako sakrio u trnju i cekam zeceve da prodju, kad ti naidje medved veliki ko zmaj (stize ratluk)... e moze ratluk. Gde sam ono stao? -Kod zmaja. -E da, i ja mu kazem, pa ti sto se drogiras, zato i vidis zmajeve. I on misli da je uvatio Boga za muda ...(stize cips). Gde sam ono stao? -Kod muda. -E da...
Recenica koju koristi 99,99% studenata kada se, u toku praznika, sretnu sa drugim studentima u rodnom gradu. Odgovor na to pitanje, naravno, nije bitan.
Student1: Eeeeej, Srecan Bozic/Vaskrs/ljetnji raspust, pa gdje si ti, nismo se vidjeli sto godina! Student2: Hvala takodje! Evo, malo za praznike... Ti? Kad si stigao, do kad ostajes?
Šmekerski dobac ženskom čeljadetu kojem su se kompleksaši od roditelja solidno usrali u život nadenuvši mu jedno od onih transferogenih duplih imena, pa k'o da je dete lik iz španskih serija, jebem mu majku stvarno.
Naročito pogana za podjebavanje je kombina pri kojoj nesrećnica u pitanju, ne daj Bože, ima i DVA PREZIMENA, ono, muke Isusove da ti se potpiše na gips i te munje, hehe.
- Da li vi, Petre Petroviću, uzimate ovde prisutnu...Kako se vi ono beše dvaput zovete, gospođice? - Una-Magdalena, prezime Živković-Nutribulit, hihi. - Jadna vaša nerođena deca.
••••••••
- Kaži mi, kaži, kako da te zovem, kaži mi kaži kakvo ime da ti dam... - Ženo, znam da si se tek porodila i to...al' nemoj preterano da sereš, sutra idemo kod popa Raše, znaće on šta i kako. - Ma nemoj, pa da mi ćerka posle zapati neko seljačko ime kao Milica ili Dobrila?? - Bolje i to nego da je posle uništavaju u školi, Emice...
Čupavi, dlakom čitavi prekriveni neidentificirani lik iz obitelji Adams koga ni po glasu ne možeš razaznati što je. Kao takav idealan je za oznaku nebinarnih osoba.
- Tko je rođak Ono s mladine strane? - Ne kvari mi svadbu. Konobar, daj jednu lozu.
- Što se tamo nejasno kreće? - To mi je sestra, glupane jedan. Trenira atletiku pa je mišićavija. - Još s tom dugom nezavezanom kosom do guzice i isti rođak Ono.
- Jesi mi brata vidio u suknji kao onoga crnoga Nema s Eurosonga? - A Ono, što da ti kažem. - Kuku meni.
To je ono što ti ostane kad ostaneš bez nekoga. Ne mora taj da ode u večna lovišta, može samo da ode iz tvog života, za stalno ili privremeno, da izađe iz tvog dana. Posle nekog vremena kad isčili gorak ukus od svađa i tenzije, kada je ta osoba sve manje u tvojim svakodnevnim mislima može da se desi neka sitnica….npr da ti padne ona šolja sa kravicom i da joj se razbije drška. Natera te da sedneš, osvrneš se po stanu i počneš da sakupljaš fragmente. Plavi Pal Mal na ivici kreveta. Džezva za moku. Lep ali preveliki džemper sa golim ramenom koji često oblačiš dok se spremaš da izađeš negde ali nikako ne uspeva da ti se uklopi. Po fiokama nešto veša i još neke sitnice. Jebene šare na posteljini… Nema svrhe otarasiti se tih stvari. Kad malo razmisliš umiruje te što su tu. I ta okrnjena šolja može još da posluži. U kompu par foldera sa gomilom fotografija. Na nekima je baš ta posteljina na kojoj sad sedš. I to lice u različitim varijantama. Nasmejano. Pospano. Lice zgnječeno zagrljajem. Iznenađeno. Zadovoljno. Nasmejano glasno. Nasmejano tiho. Zamišljeno. Blisko. Na dlanovima možeš sasvim jasno da osetiš širinu tog lica. Nos. Bradu od šest dana. Rupice na obrazima. Na ulici je drugačije. Tad ideš negde, misliš koji ćeš bus da hvataš, da li ćeš stići na vreme. Obaveze. Treba da se setiš nešto i da pojedeš tog dana, pa da se spremiš za grad uveče. Opet nezgodna zona. Gomila ljudi. Neka tuđa tela te guraju dok se probijaju do wc-a, tuđi pogledi te okružuju i tvoja koža počinje da oseća neki nedostatak, traži ono toplo i mekano skrovište. Tražiš rame uz koje ćeš da priljubiš lice. Nesigurnost. I trzaj kad osetiš onaj miris...neko je u blizini zapalio džoint. Možda se treba otarasiti makar one posteljine.
