Bez obzira šta ti misliš i bez obzira na generalne stavove okoline, za mene si odlična, prva si riba na svetu. Ja ne tražim mnogo, ali ti imaš sve što tražim. Neću prosto da ti pružim uživanje nego ću da se potrudim iznad toga, sačekaću da ti prva svršiš da vidim da si zadovoljna. Čak ću i čarape da skinem pre seksa.
Moj si broj u potpunosti, niti klapćeš niti žuljaš.
„moj decko“
Nekada davno popularna pjesma, išla nešto kao e moj Saša, gdje je sada ljubav naša, najveći smor svakog Saše predškolskog uzrasta, pa i onih u prvim razredima osnovne škole. Raznorazne tetke, babe, komšinice i slična ziljava gamad bi zagrlile jadnog Sašu i zapjevale gore pomenutu pjesmu, rumenilo u obrazima bi krenulo, jadni Saša, đe ga za ljubav pitaju, odakle oni znaju da se on zaljubio a sigurno nije nikome rekao. Situacija sjedi i plači i čekaj da se ziljava gamad okrenu nekoj drugoj žrtvi.
Doselio se u moj komšiluk, upisan je u moj razred i seo je u moju klupu.
Uredan i tih. Zajedno smo išli od škole do kuće. Bio je odlikaš, baš kao i ja.
Posle škole smo na brzaka uradili domaće zadatke i odlazili da se igramo u opštinskom dvorištu. Vazda smo se zavlačili u neke budžake. Naš hobi je bio istraživanje: kanal za popravku kamiona, zatvorsko dvorište gde su pitomiji zatvorenici primali posete, gradilište, zabačena dvorišta...On se veoma retko smejao i svemu je davao ozbiljan ton. Za nas nije postojala lopta i izbegavali smo drugu decu. Nisu znali da istražuju, njima je bilo do fudbala, izmedju dve vatre i slično. Mi smo bili posvećeni svojim budžacima.
Jednog dana nas je uhvatio pljusak na povratku iz škole. Počelo je da grmi. Nas dvoje smo leteli do svojih kuća da bi se spasili sigurne smrti : grom je birao metal, a nas dvoje smo na školskim torbama imali metalne rajsfešluse. Taj poduhvat spasavanja je bio njegova ideja. Bila sam mu zahvalna. I danas, kad zagrmi-setim se svog drugara.
Jednog dana je prosto nestao. Tada sam pošla u peti razred i bila sam ubedjena da je u suprotnoj smeni i da ću ga sresti. Odselio se.
Prošlo je više od 30 godina. Nikada ništa nisam čula o njemu.
Pre 4-5 godina sam srela njegovu mamu. Ostavila sam joj svoj broj telefona. Ispričala mi je da se moj drugar oženio, dobio decu, razveo i da je posvećen svom poslu. Zapravo, završili smo isti fakultet, studirali u isto vreme i nikada se nismo sreli.
Javio se posle nekoliko dana, bio je u prolazu, ostajao je u mom gradu dan-dva. Zatekao me u kolima, vozila sam tonu hrane i kućnih potrepština iz hipermarketa i žurila sam na roditeljski sastanak. Lila je kiša. Pozvala sam ga večeras svrati do NAS, nije mogao da precizira vreme, pa sam mu rekla da ćemo ga čekati.
Pozvonio je oko 22h. Moj muž mu je otvorio vrata. Prvo je moj drug bio zapanjen, a onda i moj muž izenadjen: moj drug je nosio ogroman buket cveća, vino i bombonjeru.
Razgovaralo se o svemu, najviše o njegovim dogodovštinama sa posla. Smejali smo se.
Posle nekoliko pića je reko:
"Da znaš kako je bila lijepa. Imala je rupicu."
"I sad je lepa. Kakvu rupicu?"
"Kad se nasmeje, na desnom obrazu ima rupicu."
Ja se smejem, oni gledaju u moju rupicu na obrazu ko da je baš tog trenutka nastala.
U neko doba je rešio da krene. Bilo je oko 4h ujutru.
Moj muž se ponudio da ga odveze. Uz put su ogladneli pa su svratili na pljeskavice.
Sutradan mi je rekao da je moj drug, dok su jeli te pljeskavice i vozili se, pričao o svojoj drugarici iz detinjstva, o meni.
Ultimativni odgovor koji se upućuje dežurnom smaraču u društvu. Ovaj ostaje bez teksta, ali nikakav problem, već za minut, dosadnjaković počinje ponovo da kenja i smišlja priče koje su inače veće baronije od njegovog idola Minhauzena. Pojavljuju se i hipihondar-smarači.
1: 'Ajmo nas petorica po jednu kruškovaču.
2: Jao, alergičan sam na etil alkohol svakog dana od 7 do 16. Žao mi je a i curi mi nos, znate svake druge nedelje imam upalu sinusa, alergičan sam na staklene unučiće, a i imam astmu, pa mi to nardažuje nosnu duplju i od toga dobijam kijanje a znate kako ja kijam, u dužim vremenskim intervalima po 3 apćihe za 10 sekundi, a i dobijam. . .
2: Ugasi se dečko! 'Ajmo onda nas četvorica, a ti uzmi šta piješ.
Ovako se u detinjstvu obično završavaju sve prepirke izmedju dva klinca a na najrazličitije teme. To počinje tako što jedan kaze da ima lepše patike a drugi da ima bolji bicikl, ovaj prvi nove najke a drugi sony ps3. Na kraju, jedan od njih obično kaze A MOJ TATA JE MILICAJAC, i tu je kraj. Šta reci posle ovoga, to je ipak vrh autoriteta i nešto posle čega se zanemi.
Definicija primerena malo starijima, sad klinci od 7 godina na to kažu: Ma zabole me!,
ili ovaj mali, milicajčev, dobije batine od svih prisutnih
To je jedna sjajna osoba koju čeznem da upoznam. Evo nekih pojedinosti koje sam sazno o Njemu:
- Moj hejter je definitivno prvorođeno dete u porodici (mlađi brat/sestra)
- On je strastveni pušač (ostavljanje duvana)
- Navučen je na Travian
-On je (klerofašista)
- Koji govori engleski
- Pije viski, mrzi rakiju (rakija)
-Israo bi govno pa bi ga pojeo
-A verovatno je po zanimanju vozač autobusa (vožnja autobusom kroz Srbiju) ili mašinovođa (vožnja vozom kroz Srbiju)
-Sada misli: ,,E,Boro nisi ni za qrac, nemaš veze sa životom!
Izvinjavam se zbog pretencioznosti svim ostalim hejterima,jedan je Hejter,onaj pravi,kome se divim i koga poštujem.
Ko se greje na drva zna kako se nose iscepkana drva do sporeta.
Radnju cepkanja i donosenja drva obicno obavljaju muskarci. Zato se kaze "moj otac".
E sad, ako ispruzite levu ruku, savijete je u laktu, kao kad tatko nosi drva, a umesto drva stavite desnu preko nje dobijate tradicionalni srpski pozdrav iz lakta, koji znaci: "Eve ti ga na!" ili "evo ti kurac"
Najmoćnije biće na celoj planeti. Nema,ne zna i ne ume jako malo toga,a ima,zna i ume skoro sve.
-Čuo sam da je Mare ima PS3
-Ma ima kurac moj to.
-E,Đura jebao onu iz računovodstva !
-Jebo ju je kurac moj.
-Šomi zna da hakuje neki taj sajt.
-Kako sere,to ni ne postoji,zna kurac moj.
Pametan ,,čovek''
Tranvestit koji se konačno rešio pitona.
- Aleksije, Aleksije stani 'leba ti! Si to ti?!
Eee, ne bih te prepoznao, keve mi!
- Bože svašta! Moje ime je Aleksandra!
- Ma id'bre u kurac, kakva crna Aleksandra, to si ti.. Aleksije,znam te!
TI SI! Jes'da nemaš više bradurinu i onu pivsku stomačinu ali to si tiiii..
hahaahhaha.. Nego.. gde je maskenbal, do jaja ti je taj kostim tebra! Vrh!
(tišim glasom)
- Dobro, Milojko.. ćuti aman, ja sam bivši dečko, ali ne mora baš ceo grad to da sazna.
- Hahahahaha..Jel' me ložiš?! Ozbiljno??? ohohohoh..
Jooj..Ne mogu da verujem.. bahahahahhahaha..
Aleksi.. khmmm.. 'zvini.. Aleksandra..oduvek si i bio pička..
al' sad si vala i prava! mahahahahha..
Pošteno, nema šta!
Kompliment koji se najčešće upućuje nekome ko je sve samo ne pametan. Obično ima za cilj da ga spreči da neku svoju "genijalnu" ideju sprovede u delo. Osoba je obično snažne konstitucije, koja je po pravilu u obrnutoj proporciji sa stepenom inteligencije, a veoma često u direktnoj proporciji sa koncentracijom alkohola u krvi u datom trenutku. Iako deluje naivno, metoda daje iznenađujuće dobre rezultate, naročito ako se koristi uz prijateljsko tapšanje po obrazu.
-Ajde, nemoj to da radiš, pusti brate, ajmo bre kući...
-Šta nemoj, on će meni "ne možete da uđete, puno je"... Jebem ga u usta da ga jebem. Pa ja sam bre po tri izbacivača tukao i to ne jedanput! Sad ću ja da popričam sa njim još jednom, jebem li mu mamu...
-Nemoj, pusti... Ajde baci taj stubić što si iščupao, dok nas ne vidi murija... Da ideš kući da spavaš... Ajde...
-Pusti me bre!
-Ajde... Ajde, bre... Pametan si dečko...
-Dobro... Ajmo... Ali sledeći put ću...
-Znam, znam, ajmo sad polako...
