To je kada sa ortacima, nakon celodnevnog pecanja, svratiš na "Šlep", da podeliš utiske, razmeniš iskustva o onim "nemanima" koje su vam se skinule sa udice, po hiljaditi put slušaš priče koje počinju na isti način, ali sa svakim novim pićem vidiš da je zaplet drugačiji, i otvorenih usta čekaš kraj.Grlo ti se suši od znatiželje, pa piješ naiskap, sve dok ti jezik toliko ne zadeblja, da ga jedva valjaš po ustima, a o nekom govoru i ne razmišljaš.
Kao i svakom pijanom skotu, padne ti na pamet da napraviš foru, pa iz kese, ispod stola, krišom vadiš jednu giricu, sa namerom da je ubaciš u gaće nekom od ortaka kad pođe da šora. Pošto si, kao i ostali, samo u šorcu, ne ostaje ti baš neki izbor za sakrivanje ribice, pa se odlučuješ da je strpaš u sopstvene gaće, do pogodnog trenutka za akciju.
Ali, čaša za čašom, boca za bocom, i posle nekog vremena, ni na kraj pameti ti nije podlost koju si smišljao drugom, već se trudiš da naciljaš klonju te da se olakšaš pre nego se desi zapišavanje.
Uđeš u kabinu, muljaš po gaćama pokušavajući da se nekako domogneš vršnjaka, napipaš onu nesretnu ribicu sa iskolačenim očima, gledaš u neverici, ništa ti nije jasno, ali svejedno pustiš mlaz, otreseš uredno giricu, vratiš se ortacima, i glasnije nego što si želeo kažeš:
-Znao sam da mi je mali, i da je sluzav, ali da ima plave oči....???
Otprilike u isto vreme ,kada njihovu nevericu zameni smeh, primetiš da ti se mokraća sliva niz nogu.
Tada iz prve ruke možeš da razumeš izreku: "Ćuti k'o popišan".
