Najviši stepen tvrdoće hleba.
Gde si našao ovaj hleb, moš konja da ubiješ sa njim...
„Veži konja gde ti gazda kaže“
Tačno ta rečveži konja gde ti gazda kaže4 definicije →
Pitanje koje postavljamo sebi, jutro nakon noći provedene u ispijanju enormnih količina alkohola, a pri tom nam je ono vreme provedeno u alkoholisanju jedna velika rupa u sećanju.
Lik se budi u neko doba popodneva, seda na ivicu kreveta glavobolja i mučnina su neizdrživi, on trči u wc i prosipa sadržaj digestivnog trakta u šolju. U jednom trenutku pokušava da se seti po kojim se podovima vukao prethodnu noć, ali uzaludno... I tada stiže ono pitanje: Gde sam bio, jebem ti život!???
Alternativa odomaćenoj uzrečici ''nek bude kako je zapisano'', korištena od strane religioznijeg dijela populacije u posljednjim stadijumima prihvatanja bezizlaznosti situacije. Uzdah defetizma, uzdah vjere u više sile, jer iako se riječ ''bog'' koristi u sintagmi, njegovo značenje je šire, pa obuhvata sve sile poznate onome ko utjehu traži u njoj. Kada svi argumenti borbe presahnu, a na kraju slijepe ulice se konačno ocrta zid, čovjeku ostaje samo da se nada kako ''neko gore zna najbolje'' i da za njega ima plan, te da ništa što uradi neće zaustaviti točak života; isti onaj točak koji se bjesomučno kotrlja prema zidu, spreman da se raspe na komade i bitisanje iz teškog pretvori u nepodnošljivo. Božja, ili viša sila je posljednja instanca, ideal ljudske nade u kojoj zapis sudbine otkucan od strane višeg bića ne može biti loš za nas, ma kakav bio, jer mi na to ne možemo uticati, a bogom izaslani događaji nisu dobri ili loši, već indiferentni.
Ipak, u izgovaranju ove rečenice ostaje dijelić nade da će se situacija povoljno završiti po nas. Da će božja sila imati milosti, a kauzalnost događaja će nekako zaustaviti točak života prije nego što nas pregazi. Ponekad prerano predamo kormilo u božje ruke, a izgovaranjem naslovne rečenice gubimo kontrolu nad vlastitom sudbinom, dijelom iz straha i neznanja, a dijelom zbog lijenosti. Lakše je konju bez samara, pa makar i kada taj samar može biti spasonosan, u smislu da konja izmori prije nego što dođe do provalije. Ko zna, da smo malo više truda posvetili kormilu našeg broda, umjesto što smo dopustili talasima da nas nose, možda bismo se dokopali kopna, umjesto što molimo boga da nas izbavi od oluje.
- Mali, jel učiš ti šta? Kaže majka da ti je sutra kontrolni iz matematike.
- Ma ćale, kasno mi je sad da počnem, kad nisam učio prije. Biće kako Bog kaže, možda i ne budu teški zadaci.
- More, gasi taj računar i 'vataj se knjige da ne uzmem opasač pa ćeš da vidiš svog boga i prije nego što ti nešto kaže. Mrš u sobu, bre!
Učestali argument od strane žirija na nekom takmičenju, koje je namenjeno autoru koji ih je zadovoljio svojom interpretacijom.
Voditelj: A sada na scenu izlazi jedno predivno malo biće, a ona ima samo 7 godina, izvoli Manuela!
.
.
.
Posle Manueline interpretacije sledi dug aplauz, pa žiri preuzima svoju ulogu.
Član žirija DJ Kaseta: Bravo,bravo mala! Ja se stvarno pitam, pa gde si ti bila do sada ?
Manuela:Pa... ovaj ... u pelenama!
To nije ona najčešća uvreda, kad čoveku koji stoji pored konja jasno i glasno kažeš“Konju jedan“, nego kad tom čoveku pročitaš vest:“Jbt, Luna Lu pobedila na Ljubičevskim igrama“
Grlo Luna Lu je pobedilo u glavnoj trci ovogodišnjih Ljubičevskih igara.
("Koji sam ja konj"-pomislio je konj)
Kaže se uglavnom za nekog ko naprasno umre, ali može i za nekoga ko napusti društvo ljut.
- Čoveče, juče smo sa Žikom igrali karte, nije mu bilo ništa. Sinoć čovek normalno leg'o da spava i nije se više probudio.
- E, da. Ode Žile, bez zbogom da kaže!
Uobičajena rasprava oko fudbala.
Aca: - Ma, jeste!
Ostali: - Nije!
Aca: - Jeste!
Ostali: - Ti se pa razumeš, k'o Marica u kriv ku..c! Nije, i neće nikad da bude!
Aca demonstrativno ustane i ode.
Jedan od ostalih : - Šta mu bi, koji moj? Ode Aca, bez zbogom da kaže!
Drugi od ostalih: - Ih, ti k'o da ne znaš ko je Aca!
Uvodna rečenica nakon koje sledi neka poučna priča koja nam može u potpunosti promeniti stavove o životu. Bar tako misli onaj ko je priča.
-Sine, da ti kaže tata nešto...znam da tebi ovo zvuči glupo, ali kad porasteš - shvatićeš da sam bio u pravu, i govorićeš sebi: ''Jao što ne poslušah ćala kad mi je govorio!''...(tri sata kasnije): Jesi l' razumeo šta sam hteo da ti kažem?
-Aha, je l' mogu sad da idem da se igram?
Pro verzija od "Gde ga nađe?". Dok se svakome može desiti da jednom ili dvaput zanemari očiglednu uvrnutost osobe s kojom se druži/jebe/gleda Žikinu šarenicu, kada taj broj postane dvocifren, vreme je da se uradite nešto povodom žešće ujebanog dela vaše podsvesti zbog koga vam se ti frikovi zapravo sviđaju.
- I, šta misliš o mom novom dečku, si videla kakav je dasa?
- Prošli ti je bio (neiz)lečeni alkoholičar, pretprošli te tukao, onaj pre njega nije razlikovao padeže, a ovaj sad je Obrazovac, pa je verovatno sve to kombinovano. Jebote, lik ima istetoviranu svastiku preko leđa, kol'ko retardiran treba da budeš da se tako oskrnaviš? Reci mi samo, gde ih nalaziš?
Psovka koja u tom trenutku treba da bude određena uvreda, ali jedino što može probuditi je maštu koja nam onda donosi nelagodu i nikako se ne možemo otarasiti pomisli na takav jedan čin.Stari ako shvati šta je reko obično više te ne psuje jel i on sam skonta koliko je govno pojeo i da je njegova namjera da kod sina izazove kajanje za određeni postupak, pretvorena u odgovore zašto su nekad bila zaključana vrata spavaće sobe.
Nekada davno je srpski gazda pripadao u redu ljudskih bića. Međutim, po dobijanju ogromnih para (uglavnom od mamice i tatice koji arbajtuju u Njemačkoj ili Ojstrihu) ili dizanjem nekog kredita za pokretanje samostalnog biznisa, munjevitom brzinom postaje najgora noćna mora svakog radnika koji se kod njega zaposlio.
Transcendentalna brbljanja, pametovanja i proseravanja o tome kako treba obaviti neki posao (u koji se inače ne razume), kako treba raspodeliti zaradu (na način koji je gori od najgoreg za radnika), kako treba postupati sa radnikom (da sme postupao bi sa njima kao da je upravnik Golog Otoka). Sve to zaliva pričom o tome kako ovaj narod ništa ne radi (a on bi bio prvi u lelemuđenju da postoji takvo takmičenje), kako svi kradu (a on prvi ne plaća porez i sve ostalo što po zakonu mora da plati), kako radnici samo zabušavaju pa ih zato menja (a zahvaljujući tim radnicima ima tri kuće u selu, dva stana u gradu i vikendicu na tri sprata na moru) i kako je on široke ruke (za sebe naravno) i da se i on patio kod raznoraznih gazda i u raznim firmama pa razume radnike i tu je da im pomogne (on da razume nešto i da hoće da pomogne on bi odavno rešio svet muka i sam sebi presudio).
Izgled varira od debele, masne spodobe koja se "frlja sas padeži" (a ovamo je inteligentan kao "precednik"), pa do fensi seljačića zalizanog kao da mu je Peđa Mijatović otac. Ima ih takođe i urbanih, tipično gradskih likova, koji su tu iz kraja i ono kao ortaci su radnicima i tu su i da zaposle ortake ako nemaju kintu. E, tek tad se pokaže koliko cene svoje ortake. tako ih ujašu i zatrpaju poslom da je to strašno.
Mada. moram priznati da ima zaista fer, korektnih i poštenih gazda (odnosno poslodavaca - lepše zvuči). Njima kapa dole, oni čine sliku lepšom.
Nije problem u kapitalizmu. Problem je što se najgora bagra obogatila u onim ludačkim vremenima kada su pošteni propadali jer su bili vaspitani sa visoko moralnim standardima. ovi bogataši skorojevići su izrodili decu, sa kraterom umesto usta, napunili im glavu najgorim sranjima i dali im da vode posao.
