Isti covek sa dva razlicita nadimka , u zavisnosti od toga ko ih spominje .
Brate , da vidis sta mi se desilo juce . Izgubio sam novcanik . Ladno , zove me lik na gajbu . Iscimao se batica preko licne karte da nadje moj fixni . Nasli se i vratio mi novcanik .
- Mora da je bio prazan pa ti ga zato vratio , cisto da ga castis .
Ma jok , bio mi tu sav kes od plate . Nekih 25 soma . E , nije hteo da uzme dinar . Smarali se po ulici , ljudi nas gledaju . Nece pa nece . Dobar neki covek .
Dolazak kod nekoga na njegov teren, u njegovo carstvo, tačno tamo gde bi trebalo da je najjači.
Uglavnom se prevaljivanje puta da bi se ogledao sa nekim završava vrlo loše po onoga ko se iscimao, ali opet nekad se i nema preterano izbora. A nekad i nemaš pojma sve dok nije prekasno.
- Ej matori, stigao si nazad. Kako je bilo? - Brate, bilo je vrh. Nećeš verovati šta se desilo. - Što brate, šta je bilo? - Znaš onog Markića sa Dorćola što ga čekam na zicer već pola godine da ga izujem? - Da bre, nikako da ga nagaziš. - E pa nagazio sam ga. - Gde? Zar nisi bio u selu? - Zamisli ja ga jurim toliko po Beogradu, a na kraju gde sam ga našao. - Otkud on tamo? - Smuvao se sa nekom cicom koja je poreklom iz mog sela. Bila seoska slava, a on batica došao da se tamo sprda sa njom. - Au al se zajebao. - Zamisli, stojim ispred šatora kod ringišpila, pijem pivo sa braćom, kad eto ti njega, namunjio nešto frizuricu, širi se k'o hlamidija u studentskom domu, a ja trljam oči jebote, ne verujem da mi je tu na noge došao. - Pa je l' živ ost'o leptejebo? - Nemam pojma. Kad smo ga ostavili u kanalu na Prekoj Kaldrmi, dis'o je.
Jedan dosadan i usiljen humor. U nedostatku orginalnih ideja, centralna tema komedije mora da bude beli čovek, koji se premazuje i puni najgorim mogućim fekalijama.
Ekipa glumačke postave uglavnom je sastavljena od: 1) afroamerikanaca, 2) priglupih belih klinki koje žele da opšte sa afroamerikancima, 3) i dva glupa belca.
Prvi belac je glup na kvadrat i u filmu glumi glavnog negativca. Intelektualno nedorastao da nadmudri naše glavne heroje, ispada naivan i urnebesno smešan lik. Drugi belac je isto toliko glup, samo na kub, za razliku od prvog on je peder. Obično igra neku sporednu ulogu, veliki je umetnik, vaja uvrnute skulpture i voli da se mazi. Činjenica je da su u privatnom životu, oba ova lika u suštini jedna velika govna. Takvu proliv ulogu, može da prihvati samo jedan veliki govnar i niko više.
Za razliku od belaca, glavne junake filma krasi neverovatna hrabrost, antička lepota i nadprosečna inteligencija. Oni su pravi primerci alfa-mužijaka, imaju neodoljiv šarm i za njih je svaka bela kučka lako osvojiv plen.
Dobro sad, pošto je ovo ipak komedija ima tu i nečeg smešnog. Medju crnom bratijom povremeno se pojavi i neki čudni batica sa nekom smešnom pletenom kapicom na glavi. On je meni u suštini najomiljeniji uglješa. Stalno se nešto buni, uvek je za neku pravdu i protiv je nekog sistema. Ima neverovatne ženske vokalne sposobnosti. Dok mjaukastim glasićem izgovara ono čuveno "WTF Maaan!!!" čovek bi pomislio da mu neko zavrće mošnice ili da je slučajno priklještio svoje levo mudo. Sa njim je uvek i njegova verna družina. Oni se njišu i klate u ritmu muzike, nose spuštene pantalone do pola dupeta i rukama prave neke čudne znake, izgovarajući još čudnije reči i pozdrave kao što su "Yooo...brother!!!" ili "Black Power Yeee!!!".
Poslednji tračak nade, koji će vam uputiti drug iz sažaljenja, pa čak i ako zna da za vas nema leka.
-Al ja stvarno ne znam kako da joj priđem. -Ma sredićemo mi to, Srle i ja pravimo neko sranje u blizini nje i kada joj skrenemo pažnju, počinjemo da je napušavamo zašto blene u nas. Tu nastupaš ti, deliš nam po jednu vaspitnu i odvodiš ribu kao heroj. -E hvala ti brate mnogo... ** Sutradan -Ti si trebao da deliš šamare nama dvojici, a ne njen brat da bije nas trojicu, stvarno nema smisla. -Tebe muče batine, al šta ja da radim. -Ma opusti se, pa ja sam tvoj batica, idemo u kafanicu, pa ćemo već srediti i to!
Ružnoća je kontrast lepote, a lepota je subjektivna; zavisi od shvatanja posmatrača. Ruglo je po definiciji nešto što svojim izgledom kvari sklad celine koja je u tom trenutku opšteprihvaćena kao lepa, ali je ustvari ništa više od manifestacije izliva kreativnosti, koji jednostavno nije bio u skladu sa savremenim načinom razumevanja pojma "lepo". Ali ono što istraje kao ruglo, čudnim dejstvom vremena zna da postane predmet shvaćen kao pojam vrhunske lepote. Ruglo, shvaćeno na pozitivan način, krije potencijal ružnog pačeta iz istoimene priče.
Ajfelova kula, odmah nakon što je izgrađena, bila je smatrana za ruglo Pariza prvih dvadesetak godina od strane žitelja tog grada, u to vreme. Slično je bilo i sa nosom Barbre Strejsend; ali ona još čeka u redu, premda se već poduže vreme nađe pokoja osoba koja shvata njen stav prema plastičnoj operaciji kao ispravan, (jer kao da joj je nos lepši, imala bi OK facu, al' je kao "lepa" i ovako, na neki svoj, poseban način). Mnogo dalje u redu stoje nos i lik Vladana Batića, (jer kao da mu je nos lepši, imao bi OK facu...).
Način da nekom posle priznanja dodatno naturite na nos kako ste vi bili u pravu jer vi - naravno! - znate bolje, al da ispadne kulje umesto klasičnih nadžak prdeža tipa: "a ŠTA sam JA tebi rekao?" i slično.
-pa šta je s tim kokicama? -e, znaš... ipak ne mogu kokice u onaj tiganj... mnogo je plitak sve mi je poispadalo po kuhinji :( -a je l da?
-kad si se brže vratio? (samo te čekam) -jbg ipak ne radi... bio sam siguran 99% jebeš mi sve mislio sam da rade do 6 pa da krenem posle kad ono do 3 :( preračunao sam se izgleda ipak subotom rade kraće :( -a je l da?
-e uzo sam Karsomira najbolji mac u igri!!! jbni paladin mi kenja stalno al kako tepa ko lud plus ima magic resistance batica ma jači je od sudbine jebo je Demogorgonu kevu :D -a je l da?
Spustiti nekoga na zemlju, grubo ga osvestiti kada počne da umišlja da je nešto što nije i gleda druge sa visine.
Koristi se u dva vida: 1)Metaforički: A: Batice, jer su ove kokice od sto kinti najveće? B: Prvo, nisam ti ja batica. Drugo, kaže se jel, skraćeno od je li. Treće, kokice su, manje - više iste veličine, najveća papirna kesa napunjena kokicama je sto dinara... A: Alo, Milka Canić - batice, to ti kad budeš supervizor na slagalici objašnjavaj, a meni i devojčici daj te najveće kokice... 2) Bukvalno: Skandal: Kontroverzni biznismen išamarao pevaljku sa kojom je u vezi, pred svima, pošto je počela da ljubomorno histeriše u diskoteci. ......................... Sportski žurnal: Rosi udario Ljajiću šamar...
Posebna vrsta ovozemaljskih izroda, koji se u neočekivanom obimu pojavljuju na društvenim mrežama, na kojima konačno imaju mogućnost da se njihova reč daleko "čuje", a pritom i poštuje. Specifični su po tome što nisu individualci, već se udružuju u grupe, valjda da bi jedni drugima pumpali ego u toj simbiozi jadništva. Privlače sebi slične kreature, ali i uticajne blogere, koji sve više emigriraju na Tviter, stvarajući tako veliku i razornu informacionu silu, sposobnu da najbezazleniju pojavu rašire munjevitom brzinom i time utiču na javno mnjenje. Sve ih je više.
Pljuvač je frustrirani batica, najčešće u kasnim dvadesetim, ili ranim tridesetim, kojeg konačno neko primećuje, a svoju ozbiljnost ističe obaveznim korišćenjem punog imena i prezimena. Hobi mu je, uz prikupljanje što većeg broja pratilaca, razume se, isticanje konstantne revoltiranosti i nezadovoljstva okruženjem, pojavama u društvu, cenama, a posebano ga srećnim čini kritikovanje usluga velikih kompanija. On ima muda da napiše da je Coca-Cola sranje! Vrlo opasan lik, ali samo dok se krije iza svoje profil slike, verovatno nastale na prošlogodišnjem okupljanju blogeraša.
Koristiće svaku priliku da napravi veliku priču od sitnica. Pardon, skandaloznih pojava. On će zvati kablovskog operatera, jer mu SpeedTest pokazuje 2% sporiju brzinu Interneta od deklarisane, o čemu je već pre poziva pobesnelo tvitovao. Zatim, s obzirom da telefonom komunicira kao pičkica, jer mu nedostaje tastatura, nezadovoljan šturim odgovorom operatera objavljuje status o tome kako mu je neprofesionalni službenik spustio slušalicu u pola rečenice. Njegovi virtuelni prijatelji, pogođeni zlom sudbom saborca, munjevitom brzinom retvitovaće njegove muke i nanoseći glavobolju PR-icama i njihovim "šta me sad smaraš, glupačo" direktorima.
Udostojiće ga tu i tamo zvaničnim odgovorom, nakon čega će svršiti i uzeti gutljaj prethodno napljuvane Kokiške i konačno mirno otići na spavanje.
- Direktore, direktore!!! - Kaži, Lana, šta je sad opet? - Istok Uvlaković je na Tviteru objavio kako želi našu kompaniju da zameni konkurentskom! - Pa šta sad? Jebe mi se za njega, ko god da je. I kakvo je to ime?!? - Neobično... Elem, taj status je retvitovalo još trideset uticajnih ljudi, a njih nekoliko je to objavilo na svojim korporativnim blogovima! - Ret-titvovalo? Pa, je l' to neka ozbiljna situacija, šta? - Kako nije?!? Oni sada najviše kreiraju javno mnjenje, znate? - Dobro, de... Hajde, pozovi ti meni tog Uvlakovića, da bude naš gost sutra. Daćemo mu blokče, kalendarčić i hemijsku, pa će možda lepo da piše o nama ubuduće. - Odmah, direktore, zakazaću mu sutra u podne. . . . - Dobar dan, gospodine Uvlakoviću, izvolite, uđite. - Dobar dan, druže direktore. - Hmmm, malo ste mi dežmekastiji nego na profil slici? - Heh, ma to malo, privremeno, sad baš planiram da se fizički angažujem. - Ako, ako, treba. Nego, čujem da ste bili nezadovoljni našim uslugama? - Ma ne, to je stvarno bila sitnica, znate. Ja to samo… - Ček, ček, šta je to? Da li je to… EREKCIJA? - Heh, jeste, znate, nisam se nadao ovom pozivu, ceo dan sam uzbuđen. - Lana, Lanaaa! Dolazi ovamo i izbaci napolje ovog mamlaza! Tako... i jebo te Tviter da te jebo, pa makar i propali dogodine. Popravićemo medijsku sliku nekom društveno odgovornom kampanjom. I reci molim te ajtiju da blokira pristup društvenim mrežama u celoj firmi.
Opasni momci, mahom bivši robijaši, žandari, navijači, boxeri. Imaju minimum 110 kilograma, većina je ćelava. Vreme provode kurčeći se skoro svima na ulazu. Klinkama dobacuju, likove prozivaju. Cilj večeri je da se odvede neka maloletnica na pušangiju u wc ili da izbije tuča kako bi mogli da se ižive nad nekim nesrećnicima. Muškim gostima se obraćaju izuzetno bezobraznim tonom. U slučaju tuče udaraju nemilosrdno, iz sve snage. Oni su alfa mužjaci, Bog i batina, gospodari grada, ekipa mutnija od Dunava.
Ispred kluba kreće tuča u kojoj učestvuje 10ak momaka od oko 17, 18 godina, jedan ima štanglu. Kroz masu se probija tip iz obezbeđenja visok oko 175cm, težak oko 125kg, ćelav, sa tetovažom zmaja preko pola vrata. Pored ide njegov saborac, visok oko 2m, težak oko 110kg, sa ožiljkom od sekire preko oka. Za njima još nekoliko podjednako zajebanih pripadnika obezbeđenja. Masa im se sklanja sa puta. Momci u tuči ostaju prepušteni sami sebi. Ćelavi batica sa zmajem na vratu iz zaleta nabada dečka od 15ak godina strahovitim udarcem iz ramena, ovaj pada kao sveća i ostaje na zemlji, onesvešćen. Drugi lik iz obezbeđenja sa ledja oduzima štanglu jednom od momaka i istom ga udara po bočnom delu glave, otvara je i ovaj pada, krv prska po obližnjim ribama koje vrište. Ostali u užasu beže u svim pravcima.
Bombarder iz Borova sela. Najbolji izvodjač slobodnih udaraca. Trebo da igra u Dinamu al nije htjeo da sjedi na klupi Mlinariću pa je odjebo Ćiru i vratio se u svoje selo. Onda su mu iz saveza rekli da mora da potpiše za Dinamo inače neće biti član one zajebane ekipe U21 koja će kasnije osvojiti Svetsko Prvensto. Tvrdoglav kakav jeste odjebo je i njih i prešao u Vojvodinu. Uzeo titulu i prešao u Zvezdu i tamo uzeo sve. Prešao u Italiju i postao Bog slobodnije udaraca.
Lolo moja kad neko ukliže i napravi faul protiv tima u kome je Miha igrao, golman te ekipe mu jebe idje išta ima jer i ako mu odbrani velike su šanse da mu ovaj prelomi ruku. Bolje da je penal napravio nego faul za slobodni. Dolazi batica sa podignutom kragnom namešta loptu, gleda golmana i živi zid. Polako se odmiče od lopte i isto tako polako kreće ka njoj. Podiže lijevu nogu do nebesa, prsa napred, ruke raširene i raspali je toliko jako da je vidiš tek kad rastegne mrežu. Trejdmark
U Sampdoriji je procvijetao. Prvo je podšišao onaj žbun od kose ko da ga je Ceca nedje pokupila i upristojila ga. Još mu je stari lisac Erikson reko jednom prilikom da zajebe krilo i predje na libera. Jebiga, nema puno trke, bacaš duge, čekaš prekide i puniš. Moreš opet šutat slobodnjake a ne moraš toliko trčat za loptom.
U to vrijeme fudbaleri nisu bili depilirane pizdurine koje se slikaju po instagramima i lickaju se dva sata pred meč. To su bili gladijatori, koji su neć pred veče pili i jebali kurve u nekom jeftinom hotelu i ujutru onako mamurni ulećali klizeće da sjebu noge nekom klincu. Nema zajebancije brale moj, ili si pička ili fudbaler.
U Laciju se naosvajao trofeja, podučavao mladjanog Stankovića i usput dao het trik iz slobodnjaka. Posle toga ga njegov jaran Manćini zove u Inter da ga pred kraj karijere uvodi sa klupe kad neko napravi faul.
Možda ga Pirlo prestigne po broju golova iz slobodnjaka, iako mu je za to trebalo skoro dvijesta utakmica više. Al jebešga, oni Pirlovi su nekako mekani, fini ko da ih je baka spremala nedeljom za djecu. Mihajlovićevi su topovski, brutalni kao da su ispaljeni iz beztrzajnog topa.
Danas kad da neko gol sa triest metara vrti se po internetima ko da je dao gol makazicama sa pola terena. Za Mihajlovića je to bila još jedna nedelja. I nema više takvih majstora slobodnih udaraca.
