Najlicemernija moguca rečenica.Verovatno proizlazi iz nekog kajanja , i uglavnom je reč o porocima.
Cile puši sa uživanjem , dok ga ostali klinci posmatraju.
C:klinci nemoj nikad da probate ovo govno,i ja se kajem mnogo .(a puši sa uživanjem)
„da prosti ovo dete“
Tačno ta rečDa prosti ovo dete2 definicije →
Izraz koji se koristi kako bi te pripremili na neočekivanu užasavajuću bol,uglavnom se izgovara uz lazni osmeh praćen trunčicom tuge i zabrinutosti...
Kod zubara:
(nestalo je anestezije posto ste otišli kod drzavnog,jer nemate para da idete kod privatnika)
Doktor: nije još stigla anestezija?(mrmlja sestri kako ga vi ne bi čuli ali fail'uje)
Pacijent:Nema anestezije? Da dodjem ja drugi put?
Doktor:Ma jook bre de ćeš sad kad si već dosao?
Pacijent:Ali ipak..
Doktor:Ne boj se ništa.(stavlja masku,uzima bušilicu i približava se vama i sa naboranim čelom izgovara) Ovo će malo da boli...
Uvod u priznavanje nepojmljivog do tada, bilo kao odraz oduševljenja ili razočarenja.
*...2063. godina... autor Kashof objavio 100 000-u definiciju... fanovi oduševljeni... povećao prednost u odnosu na drugoplasiranog Džonija na više od 50 000 poena...
...intervju sa Džonijem...*
novinar: Šta imate da izjavite povodom ovog istorijskog uspeha gospodina Kashofa, znamo da ste u prošlosti imali toliko okršaja...?
Džonimir: Mislio sam da ovo nikada neću reći! Huuuuuu... (duboki uzdah) On je bog definicija!... Aaaaaaaa! (uhvati se za grudi i pade)
novinar: Brzo, brzo, vadite mu jezik!
-----------------------------------------------------------------------------------------------
...sadašnjost...
Kvejk: Brate što obrisa ovu poslednju defku, dobra je bila?
Jocko: Jadan skor... katastrofa... više ni sleng ne prolazi.
Kvejk: Sve mi je jasno... Mislio sam da ovo nikada neću reći... Idem, dosta je bilo!
Izraz, kojim se opisuje manjak potencijalnih kupaca u nekom maloprodajnom objektu.
Gazda:“Je l’ bilo posla od jutros?“
Radnik:“Ma, niko da uđe ni majku da nam opsuje!”
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Dete, kojem bih poželeo da bude lepo na tatu, a pametno ... e jebi ga.
Ono dete kojem pokusavas da objasnis nesto na fin i diskretan nacin, a ono ne kapira o cemu se radi...
Dete1: Joj celo jutro sam imao tvrdu stolicu, ubio sam se... :(
Dete2: Sta, kupio si novu stolicu za sobu? Cool!
Dete1: Ne bre, imao sam zatvor...
Dete2: Kakav zatvor?
Dete1: Pa znas... Ono suprotno dijareji...
Dete2: Sta je dijareja?
Dete1: Je*em te glupog, govno mi je tvrdo, ne mogu da serem!
Nema druge, dete je nešto zasralo.
Savet vlasnika malih vrištavaca.
Šetala bih ja dete, al njega ne mogu da vežem za banderu kad udjem u prodavnicu.
Lekarska modifikacija majstorske devize: Ko ti je ovo radio? Zaključak o zasiranju prethodnika se sam nameće.
- Auu, šta rade ovi... pa koja budala ti je ovo prepisala?
- Samo da vidim... Paaaa, doktore ovo je vaš izveštaj!
