Ono što povratiš jutro posle pijanke.
-U jebote, pa jeo sam i roštilj!
„Vukajlijski bućkuriš“
Tačno ta rečVukajlijski bućkuriš1 definicija →
Otvorivši vrata sobe u kojoj je bila, ugledao sam je kako sjedi za stolom prekrivenim zelenom čojom, te da miješa špil karata. Osjetio sam jak miris kvalitetnih kubanskih tompusa, te sam, znajući da ih ima, zatražio jedan. Otvorila je kutiju sa par preostalih komada, i dala mi tompus. Dok sam ga palio, rekla mi je da će da mi kaže sve što me interesuje, ali samo ako odigram partiju pokera sa njom. Ispuštajući prve dimove cigarete, prozborio sam:
- Dobijem krug, postavljam pitanje. Ti dijeliš prva.
- Ali ako ja dobijem inspektore, skidaš se. Pošto nemam para, i ja ću isto.
- Hm... Dogovoreno.
Partija je bila jako napeta. Izvukao sam se sa dva para u prvom krugu i upitao je za alibi. Čekaonica, standarndo. Posluživala je kafe. Skinula je tanku kožnu jaknu koju je nosila. Nisam bio zadovoljan odgovorom, pa sam se potrudio da dobijem partiju. Ali Mimix nije bila naivan igrač. Iako mlada, vidjelo se da ima iskustva u ovakvim igrama. Svašta se tu ređalo, i pokeri i kente i parovi i tripleti. Komadi odjeće su se gomilali u uglu sobe, više njeni nego moji i otkrivali su njene dražesne obline. Poslednja ruka, u rukama držim rojal fleš. Mimix nestrpljivo gleda dok sam podizao ulog na sve ili ništa. Pratila je i bacila je svoje karte na sto. Ful haus, tri keca i dva kralja. Osmjeh na njenom licu iščezao je trenutak nakon što sam pokazao svoje karte. Ali, i ona je imala keca u rukavu. Izvadila je mali pištolj iz svoje torbice i uperila ga pravo u moje čelo. Ruka joj je podrhtavala, kao da nije htjela da dođe do toga da mora da se koristi vatrenim oružjem. Pokušao sam da je primirim.
- Mimix, polako. Vidim da si spretna sa oružjem, ali ne moraš to da radiš!
- Da, moram! Naredili su mi! Nisam htela... Pomozi mi! Samo sam htela sa tobom, neobuzdano i divlje.
- Mimix, spusti pištolj dole pa ćemo da popričamo...
- Ne! Ne mogu! Sad je kasno!
- Slušaj me! Riješićemo sve što treba, sada te molim, da polako odložiš pištolj na zemlju i gurneš ga ka meni.
Lagano je spuštala svoje oružje. U tom trenutku Jasmina nogom razvaljuje vrata, upada sa specijalcima, Mimix, iznenađena time povlači obarač i upuca me u stomak. Čujem Jasminu kako viknu "NEEE!" i opali par metaka u ljepojku s kojom sam do maloprije igrao poker. Dok je padala pogođena mecima iz Jasmininog pištolja, ona opuca metak u luster koji se rikošetira i pogodi jednog od specijalaca u glavu. Čudno da ga nije izbjegao, s obzirom na to da su ga zvali Agilni i da je izbjegao značajan broj projektila upućenih ka njemu. Znao sam ga sa obuke za specijalne jedinice, ali ta obuka nam je obojici u datom trenutku bila uzalud. Dok su mi se oči sklapale, Jasmina mi pridiže glavu i reče da ne brinem, da će sve biti ok. Iskašljah malo krvi i onesvjestih se.
Nastaviće se...
(IV)
Mjesto zločina par sati nakon ubistva. Stravičan prizor Ironičnog. Pozvah jednog lika u bijelom mantilu i prepoznadoh ga:
- Des Gugi, mađijo.
- Glej ga Lukac, šta treba? Neke preparatiće ko prošli put, a?
- E, ne pričamo o tome na mjestu zločina.
- Dobro, dobro, nego, reci?
- Vidi ovog momka- rekoh pokazujući na svježe upakovanog Ironičnog,- Šta misliš?
- Pojzen neki. I to opasan. Rekao bi, tetrodotoksin ili neki botulinum. Neam pojam dok ne odnesem u labos. Navrni, biće ono, znaš?
- Aj dobro, eto me za kojih pola sata. Nemoj dodeš do tetke, ščuo?
- Aj, aj.
Isprativši Gugija, sastao sam se sa glavnom pomoćnicom.
- Dakle, šta imamo ovdje?
- Ironinčni.
- Zar je imao takav izraz lica?
- Ma ne, to mu piše na profilu.
- Gadno majku mu. Ima li kakvih tragova?
- Slabo, ispitujemo sve koji su bili tu. U stanici su. Pođimo.
- Dobro Jasmina. Ajmo.
Puna stanica ljudi. Prvi u sobu ulazi Paninaro i kaže da ništa ne zna, te da je tek stigao. Povjerovah mu, kao i Dilanu. Tek što su ušli u čekaonu, kad ono vrisak. Nema smisla. Bolt je otišao čim sam ja stigao i nije se pojavljivao, DR. Šmrc se odjavio. Ostaje samo nekoliko osumnjičenih. Čegrtaljka, jedan od mojih detektiva, za kojeg mislimo da je Gugijev izgubljeni brat, što ga je ciganka kupila za 5 soma eura, no sve je to najstroža tajna, donese mi podebelu fasciklu. Lupivši od sto njome, značajno me je pogledao i rekao:
- Eto ga.
- Šta je ovo?
- Dosije od Rokija Jagodinca. Dobar neki momak, samo malo neuk za ovakvu stvar.
- A drugi Roki?
- "Zapadna Evropa" Roki? Ništa, i on je čist. Piše sve tu.
- A onaj Rus kraj onog radija?
- E ne znam, odo da vidim da ga nađem.
- Ajde, javi mi kad stigne i reci Jasmini da mi donese jednu tursku kafu.
Čegi je brzo našao Rusa među narodom. Smjestio ga je u sobu za ispitivanje. Sjedio je Rus, zadovoljno gladeći svoje brke. Namjestio je šapku nakrivo, ali ju je ispravio kad sam ušao.
- Vi ste Pic?
- JA SAM RUS MAJKU MU! ĆIRILICA!
- Alo isključi kaps, u stanici si.
- Izvinite... A zašto sam ovdje?
- Smatramo da ste ubili Ironičnog?
- Ja? nemoguće! Pa on mi je u pratnji.
- Znamo, nego, recite nam, gdje ste bili u noći ščetvrka na petak u dvajsdva i trispet?
- Čekaonica, pio sam kafu sa Ironičnim. Onda se on srušio na pod.
- Ne znate zbog čega? Nije imao neke probleme sa zdravljem?
- Ma jok, dobar čovjek, mada stalno je govorio
R.
I.
P.
u čekaonici, znate. Mada, ona konobarica, znate ona, u visokim štiklama i kožnim helankama?
- Sa ispeglanom kosom?
- Kako se beše zvala... Nešto francusko...
- Mimix?
- E! Ona ga je nešto opasno mjerkala.
- Hvala na informacijama, ispitaćemo je. Slobodni ste.
Pustio sam Rusa napolje i ostao još malo unutra. Jasmina me pozva napolje i povesmo neku priču o ovom slučaju. Pozvah je u kancelariju na kafu, ona prihvati i zajedno krenusmo ka njoj. Taman što smo se zgrabili u zanosu skrivenih strasti neko prekide naš zagrljaj kucanjem.
- Čekaj, stani, khm... brlh... KO JE?
- Dare je, inspektore. Imamo problem.
Oblačeći košulju rekoh Jasmini da ima vremena da pokažemo jedno drugom kakve strasti krijemo. Nasmijala se na to i pomenula neku pozu od koje mi se jako zamantalo u glavi. Međutim, vrtoglavica je brzo prestala po izlasku iz kancelarije kada vidjeh Rusa koji je ležao na podu u lokvi sopstvene krvi, sa istim izopačenjima kao Ironični...
Nastaviće se...
(II)
Krenuo sam da opet kopam po slučaju. Čegi mi je donio fascikle, Dare slike sa mjesta zločina. Jasmina je bila uzela godišnji, rekla da ide na Brione, malo da se opusti. Međutim, Kolegica je bila i više nego raspoložena da mi pomogne. Opsežnom istragom, shvatil smo da Mimix nije bila stvarni krivac. Prosuo sam kafu kad sam to shvatio.
- Pu jebem ti... Kolegice, Čegi, Dare, ovamo, našao sam nešto.
Ne bismo to otkrili da Gugi, u prolazu, nije vidio kako držim neki papir i rekao:"E, piše vam nešto tu. Okreni prema suncu, vidi se bolje". Na margini fakture koja je svjedočila o pošiljci Staropramena iz Češke, pisalo je "Pomoć, BLZ me tera". BLZ? Šta je sad to? Krenuli smo do čekaonice i pitali DR. Šmrca.
- BLZ? Ne znam o čemu govorite.
- Dajte doktore, znate, samo nećete da nam kažete. Igra vam desno oko a lijevi palac vam se mrda lijevo-desno. Znači da lažete. - reče mu Koleginica. Bio sam impresioniran njenim vještinama.
- Dobro, reći ću vam. To je jedan od mojih uposlenika, onaj Beli, mislim, lik u belom mantilu. Tu je, samo me oslobodite sumnje i nemojte da me silujete.
Pronašli smo ga u susjednoj prostoriji i priveli u stanicu. Nakon ispitivanja odao nam je lokaciju odakle je primao naređenja. Stara napuštena kuća, tik pored kafane u kojoj je radila Mimix. Rekao sam narodu u stanici da odmori taj dan i, nakon što sam ih poslao kući opet sam pogledao po fasciklama. U tom trenutku čuh kako su se vrata zalupila i kako mi se neko zavodničkim ženskim glasom obraća riječima:
- Ne vredi da gledaš inspektore, tako je kako je.
Pogledavši u tu stranu odakle je dopirao glas, ukazala mi se možda najljepša ženska figura koju sam ikada vidio. Prelijepe noge u čizmama sa štiklom, vrhunske obline, bujne grudi koje samo što ne iskoče iz kožne jakne, do pola zakopčane, prekrivene crvenom kosom. Znao sam da je to jedan od tajnih agenata koji me je dosad pratio i po svim ostalim slučajevima. Žaklina Romanof, koja je zbog svoje izrazito crvene boje kose, mnogima ostala u sjećanju kao Marsovka.
- Ne bih išla tamo sutra da sam na tvom mestu, inspektore.
- A zašto da ne?- rekoh pogledavši u papire.
Čim sam digao pogled, ona je bila nestala. Na šta li je implicirala?
Sutradan je bila velika akcija. Poveo sam svoje najvjernije ljude, Čegija, Dareta i Gugija. Kolegica je pošla svojevoljno, mada nije morala. Razvalili smo vrata i vidjeli samo jednu fotelju i sto. Digosmo pištolje i povikasmo:
- Ustani polako, sa rukama na glavi.
- Morao si da kopaš Lukac? Eee Zeleni Lukče moj. Bolje da si ostavio Mimi na miru, da može da se vrati svom Rusu.
Ne. Nemoguće. Kako? Glas mi je bio jako poznat. Kako je ona... Ne... To nije ona! Razuvjerio sam se čim se fotelja okrenula.
- Jasmina??? Skloni se odatle, šta radiš tu?
- Neka Lukče, ostajem gde sam.
- Jasmina, ovo nisi ti.
- O da, jesam, a ti si bio dovoljno slep da ne primetiš mrežu koja se plela oko tebe.
Na te riječi Dare okrenu svoj pištolj i pridruži se Jasmini. Zar i Dare? Objasnio je da je bio debelo plaćen od strane Jasmine, koja je sarađivala sa Don Profeoneom. Još jače sam stegnuo pištolj i uperio ga ka njoj.
- Ne vredi ti to Lukac, ti si već mrtav čovek.
Čim je to rekla potegla je pištolj na mene. Metak je klizio kroz vazduh došavši do mog pancira i probivši ga. Pravo kroz prsa. Nisam imao vremena ni da povučem obarač. Kolegica i Čegi otpočeše da pucaju na Jasminu i Dareta dok sam padao na zemlju. Zadnjim pogledima vidio sam da je Kolegica pogodila Jasminu, a Dare Kolegicu. Čegi je opucao u Dareta kad i Dare u njega. Obojica padoše na zemlju. Poslednje što sam čuo bio je Gugi koji je samo rekao "Auu, kak'i pojzen lolo".
(VI)
Smeješ se njegovim/njenim posterima, pronalaziš se u defkama, počinješ da se dopisuješ preko "privatnih poruka", onda pređeš na neki drugi sajt gde se brže dopisuješ, počinješ da shvataš da imate sličan ili isti smisao za humor, a ako su mu/joj slike lepe, shvataš koliko si duboko zaglibio u sajber svet i čekaš poklon za 8. mart ako si žensko.
Neverovatna navika ljudi da daju minuseve definicijama koje su u potpunosti objektivne i imaju iskljucivo edukativan, wikipedijski karakter bez ikakvih licnih stavova autora.
Molim sve hejtere da lupe minus na ovu definiciju i ostave barem jednu kul definiciju na miru za uzvrat...
1. Davanje minusa ne zato što tako mislimo, nego (zlo)namerno. Vidi ishejtovati (sve) definicije. Inače, pitanje koliko je ova pojava stvarno česta, a koliko često neko samo misli da je dao dobru definiciju.
2. Definicije u kojima se olako pljuje po ljudima koji su neka masovna kultura, estradne zvezde... Počne se sa jednom definicijom neke persone, onda krene gomila.
1. Dosta se o tome ovde govori, valjda nekima tešto pada kako ih ocenjuju.
2. Vidi: http://vukajlija.com/forum/teme/920
Gdje sam, koji moj? Kakva su ovo vrata? "Če-ka-o-ni-ca". Kakva čekaonica? Šta čekaju unutra? Hvatam se za šteku prljavih vrata i dok ista škripe kao da nisu podmazana otkako su napravljena, otkriva mi se tajanstven i blago čudan svijet.
Isprva sam bio začuđen činjenicom da su stolice, kao i zidovi zelene boje. Nešto oko ekologije, kontam. U uglu Usain Bolt, vezuje pertle, pozdravlja, i nestaje u oblaku dima. Vidim neka konobarica uslužuje narod turskom_kafom, reko' "Daj der i meni jednu. Kako se bješe zoveš?" "Mimix", odgovori mi. Pomislih, nešto francusko, šta li već. Dok sam ispijao kafu u čekaonicu uđoše Dilan Dog i Paninaro, vodeći omanju kozu sa sobom. Sjedoše na stolicu pored Rokija, koji mi ranije reče da je iz Jagodine, taman dok je razbijao stolicu golim rukama. Ušao je još jedan roki, laganim korakom kao 123 i reče "JA SAM ZA VAS ZAPADNA EVROPA!". Jedan momak je pokušavao da uhvati neku radio stanicu. Ličio je na Rusa, sa sve šapkom i kozačkim brkovima. Našao je neku džez stanicu, pjevala Dženis Džoplin. Crveni baron je sve posmatrao zajedno sa nekim Ironičnim likom dok su se kolutovi dima širili iz lule koju je koristio. U to se pojavi neki lik i samo reče "POJZZEEEEEEEEEEEN". Ništa mi nije bilo jasno, dok ne pročitah primjer i skontah:"Bata Gugi, jebote".
U to sa drugih vrata, koja su neprimjetno stajala tamo sa druge strane sobe, pojavi se neki Beli, mislim, lik u bijelom mantilu, i pokazavši na mene, reče mi da ga pratim. Tamo me dočeka DR. Tufer Šmrc i odjavi se taman kad sam pošao da ga pitam nešto.
Šta ću, vratim se nazad, kad ono soba puna novih likova. Sav namrgođen, ne znajući ni zašto sam došao, pođoh da izađem, kad mi Mimix reče:"Ej Luki, de ćeš?"
"Ko će ga znati, malo sam u kukuruznom stanju uma. Razmislim pa ti javim. I daj mi još jednu kaficu, e to, živa bila i uzdravlje."
Dok sam ispijao kafu, i polazio ka vratima, u čekaonici se začuo vrisak. Okrenuvši se da vidim čemu vriska, ugledao sam tijelo onog Ironičnog lika kako leži na podu. Zakrivljena usta, spuštena desna obrva, ispala lijeva očna jabučica, krvarenje iz nosa. Gadan prizor, koji me je odmah uputio na trovanje nekim bućkurišom...
Nastavak sledi...
(I)
daš nekome minus na defku kako bi autor postao svestan njenih i svojih nedostataka i time poboljšao svoj stil pisanja defki (dakle, u svrhu većeg dobra), a onda moraš nekome da daš plus kao kompenzaciju za taj minus (radi postizanja ravnoteže).
Prošlo je oko sedam dana dok sam se probudio. Bolnički krevet, ja u njemu, povezan na razne skalamerije i aparate. Na stočiću desno buket lavandi. Prijatna mlada medicinska sestra gledala je neke rentgenske snimke. Pokušah da je dozovem, ali nisam mogao da izustim glas, a da me stomak ne probada.
- Polako gospodine Lukac, nemojte da se naprežete previše.
- Da... Znam... Kako se... zoveš...
- Midori, gospodine Lukac.
- Midori... Ko je... donio lavande?
- Ma, to su ovi vaši iz stanice, ima i posveta.
- Čitaj...
- "Poštovani inspektore, ozdravite brzo. Jasmina, Čegi, Dare i Gugi. Pojzeeeeeeen!"
- Aha... Kad me... puštate?
- Uskoro, samo da vam se stanje stabilizuje.
"Sestra Midori kod glavne sestre, Sestra Midori kod glavne sestre" čulo se na razglasu.
- Natnat me opet zove, oprostite gospodine Lukac, moram da idem.
Dva tijela u mrtvačnici, bez ikakvih tragova. Razmišljao sam o našem napretku tokom mog odsustva. I šta je bilo sa Mimix? Kakve je informacije čuvala? A Agilni? Šta je sa njim? Osvrnuo sam se i lijevo od sebe pronašao Agilnog kako leži na krevetu zamotane glave. Pokušao sam da ga dozovem, ali me je stomak opet spriječio. Progovorih tek malo glasnije od poljskog miša, u nadi da ću mu privući pažnju.
- Agilni? Ej, Ja sam, Lukac...
- Lukac? Ne poznajem nikakvog Lukca.
- A specijalne jedinice? Služili smo zajedno kod narednika Brusa.
- Kakve specijalne jedinice? O čemu ti to?
- Ne sjećaš se ničega?
- Sećam se ja svega.
- Šta je zadnje... čega se sjećaš?
- Odabrao sam čizme za vojnu vježbu i otišao da spavam.
- Ne sjećaš se da ste mi ti i Džoni Kej palili šibice međ nožnim prstima?
- Jok.
- Aha... Dobro onda...
Shvatio sam da vjerovatno ima neki teži oblik amnezije i nisam shvatao o čemu on to priča. Da ubijem dosadu, pričao sam sa nekim tapetarom, koji je ležao tu zbog slomljene noge. Pričao je kako su njegove tapete jako dobre, a ja sam ga pitao da ih vidim.
- Dejanče - rekoh mu, - dobre su ti ove tapete. Možda navratim da ih ocjenim jednom.
Izgledao je kao dobar lik i stalno se smijao vicevima koje mu je neki Djukić pričao. Popričasmo još malo dok mene ne uhvati san.
Na vratima se, sutradan, pojavila Kolegica, moja stara prijateljica sa Akademije. Medicinska sestra ju je dovela.
- Hvala sestro Spavallice, neću dugo.
- Kolegice?
- Đes Lukac, šta ima?
- Evo, odmaram. Kod tebe?
- Ništa, došla malo da vidim šta radiš. Uhapsila nekog manijaka što je silovao krupnu živinu i sitne konje. Pazl, kako li već. Nego, dobre su ti kolege, opasno rješavaju slučajeve.
- Jesu riješili ovaj zadnji?
- Mhm, i to prekjuče. Čekaju da se probudiš pa da ti jave.
- Pričaj šta se dešavalo.
Kolegica mi je rekla da je Gugi uspio da pronađe ekstrakt guarane, kofein i par miligrama njemu nepoznate supstance, za koju se ispostavilo da je otrovna u kombinaciji sa kafom. Pristup tome imao je neko ko je radio u kafanama, te je sumnja spala samo na Mimix. U flašama Staropramena u kafiću gdje je radila, Mimix je sakrila ovu supstancu, jer je sa pivom bezopasna i lako se obradi u organizmu. Flaše je naručila Mimix iz Češke, tako da je sva sumnja spala na nju. Kada upitah za mladu konobaricu, Kolegica samo sleže glavom i reče kako je završila na Gugijevom stolu, malo nakon što me je upucala.
- Ali sve to meni smrdi draga Kolegice.
- Znam Lukac, i meni.
- I?
- Ne znam, ja bih nastavila da istražujem dalje.
- Hoću, kad se pridignem iz kreveta. Nikome ni riječi o ovome, dogovoreno?
- Naravno. Odoh sad, da javim tvojima da si se probudio. Budi dobar pa se čujemo.- reče ona i poljubivši me u obraz napusti sobu.
Kasnije su došli i moji iz stanice. Jasmina je donijela novi buket lavandi, Čegi i Dare su se svađali oko nekih postera, a Gugi je diskretno stavio kesicu u moju ruku i rekao da je to da mi se nađe. Veoma veseo bješe naš skup, a onda mi ispričaše ono što mi je Kolegica rekla. Osjećao sam da slučaj nije gotov, te sam, čim sam izašao iz bolnice krenuo opet da čeprkam po slučaju...
Nastaviće se... još samo jednom...
(V)