Jedna prilično česta pojava u ljudskom svetu. Prvo nešto ti se ne sviđa i napljuješ ga najstrašnije, kako bi nakon toga shvatio da je to ipak potpuno suprotno. Ili ne moraš da ga napljuješ, ali si prosto revoltiran okolnostima u kojima si se sreo prvi put sa određenim predmetom ili osobom. Neki kažu da su hejteri prikriveni obožavaoci, nekad imam osećaj da stvarno jesu. Samo što neće da priznaju. Naročito u hejt raspoloženju. A onda prođu godine i ljudi se promene, shvate da su živeli u mehuru od sapunice, koji je pukao (If you know what I mean) i onda prihvate. Ili se opamete. Ili shvate da mladost prolazi i da je život ruža koja živi koliko i druge ruže, samo jedno jutro, što bi rekao jedan barokni pisac. Ili prosto izgube glavu.
Učenik: ne mogu ja ovu knjigu da čitam. Mrzim zločin i kaznu. Mrzim nastavnike, mrzim školu. Sedam godina kasnije... Postdiplomac: e, znaš kako sam dobru knjigu pročitao... Zločin i kaznu. Kakva virtuoznost u pisanju. Uf. A onaj lik Raskoljnikov, ubio babu bez razloga, zamisli! Tako i meni dođe nekad.
Negde na izvesnom ženskom forumu... FluffySnowflake: Da li mi verujete, postojao je jedan lik u tom nekom društvu kojeg nisam mogla da smislim, ali uopšte. I nakon nekog vremena se ne vidimo, kad ono posle par godina, vidim ga i sva lepa sećanja za koja me njegov lik vezuju mi se vrate, ja probam sa njim i nastavim da se vučem sa njim još nekoliko godina i sve ostalo je istorija. Ali bukvalno.
Negde na internetu neki rezime: I kao što svi znamo, u romanu stoji kako se gospođa de Turvel, čvrsta katolkinja, informisana, prilično dugo nećkala, dok se napokon nije predala šapama ozloglašenog ljubavnika grofa de Valmona da se toliko zaljubila u njega (i on u nju iako nije imao najčistije namere) da se nakon što je on poginuo, za njim od ljubavi i njen život ugasio.
Radnja koja se najčešće pripisuje liku između 13 i 30 godina gde optuženi od trenutka ulaska u autobus složi smrknutu facu i traži neki ćošak da se zabode. Nikada ga nećete videti kako sedi (čak iako je autobus prazan) niti da zvera okolo. On mrzi autobus, mrzi ljude koji se voze autobusom i mrzi sebe zato što je i sam igrom slučaja deo te subkulture.
Blaži oblik autobuskog solo hejtera je osoba koja non-stop ima slušalice u ušima, blene kroz prozor nepomično, naslonjen/a na neku od šipki.
Teži oblik, poznatiji kao autobuski solo pro-hejter pored standardnog opisa solo hejtera nema slušalice zato što prezire obične solo hejtere i ostale koji imaju slušalice u autobusu, mrzi gledanje kroz prozor zato što je besmisleno, tako da gleda u svoje noge, trudi se da nikada ne dodiruje šakama ništa u autobusu i koristi isključivo leđa za održavanje ravnoteže i naslanjanje.
Čudan događaj, kada izvesna osoba odbije/negira 3 različita predloga druge osobe zaredom. Obično posle toga druga osoba popizdi...
A: Brate, ae idemo na letovanje u Španiju. B: Ne, brate, tamo je mnogo skupo. A: A, šta misliš da idemo u Egipat? B: Ne, brate, mnogo su primitivna zemlja... A: Ok, ajmo onda u Grčku. B: Jok, bre, svi idu u Grčku, mnogo je prosečna... A: Bravo! Postigao si hejt trik! Šta hoćeš ti, pička ti materina!? Da idemo u Albaniju!?
Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.
A: Ufff crkao sam, ceo dan mi je grozan, ne mogu više, odo da iskuliram. B: Što brate, šta je bilo, što si tolko nervozan? A: Ma jbm li ti sve po spisku kretenu jedan, šta ja nervozan, gledaj sebe neurotičnog, slučaj si za Lazu... K'o da mi nije dovoljno što mi jutros nije zvonio sat, pa sam kasnio sat i po između ostalog i zbog onog mamlaza Pere što je baš jutros rešio da ne može da me sačeka i poveze, pa mi je onda kasnio bus jedno 40min, pa kad sam konačno stigao šef me ie napljuvao i jbo u zdrav mozak ceo dan-zamisli morao sam novajliju da vodim po firmi i ceo dan me je dotični zapitkivao zašto u WCu nema toalet papira, onda baš kad sam izlazio napolje počne ona provala oblaka, a ja naravno nemam kišobran, a sad još i ti zapitkuješ i ova mačketina se dernja i Vukajlija ne radi, a prazna mi je baterija pa ne mogu ribu da zovem, sutra će još i ona da mi kenja... Ma ne mogu bre više, aj nek se sve nosi u tri pm, odo da spavam. (odlazi) B: Auu brate, koji hejt...
Ono kad ti dan započne nikako, tako se i nastavi, a onda kad dođeš kući i hoćeš samo da spavaš nađe se neki kreativni pojedinac da te zapitkuje šta ti je, kako si, što si nervozan itd... Dotični može biti i gladna mačka/ker/papagaj/zlatna ribica/crknuta baterija na fonu/zabagovana Vukajlija, potpuno je svejedno. Izaziva erupciju besa i urlanja na sve i svakoga, i kad prođe opet si onaj stari. Osim što te prisustvujući gledaju kao da ćeš svakog časa da izvučeš nož i iskasapiš ih.
A: Ufff crkao sam, ceo dan mi je grozan, ne mogu više, odo da iskuliram. B: Što brate, šta je bilo, što si tolko nervozan? A: Ma jbm li ti sve po spisku kretenu jedan, šta ja nervozan, gledaj sebe neurotičnog, slučaj si za Lazu... K'o da mi nije dovoljno što mi jutros nije zvonio sat, pa sam kasnio sat i po između ostalog i zbog onog mamlaza Pere što je baš jutros rešio da ne može da me sačeka i poveze, pa mi je onda kasnio bus jedno 40min, pa kad sam konačno stigao šef me ie napljuvao i jbo u zdrav mozak ceo dan-zamisli morao sam novajliju da vodim po firmi i ceo dan me je dotični zapitkivao zašto u WCu nema toalet papira, onda baš kad sam izlazio napolje počne ona provala oblaka, a ja naravno nemam kišobran, a sad još i ti zapitkuješ i ova mačketina se dernja i Vukajlija ne radi, a prazna mi je baterija pa ne mogu ribu da zovem, sutra će još i ona da mi kenja... Ma ne mogu bre više, aj nek se sve nosi u tri pm, odo da spavam. (odlazi) B: Auu brate, koji hejt...
Potpuno bizarna i beznacajna stvar.Ne treba se uopste obazirati na to,jer uostalom,mozete dobiti samo onoliko minusa koliko imate definicija. Sto bi reko jedan mudar covek,neprijateljima treba neprekidno oprastati jer je to upravo ono sto ih ljuti.
