Jedna prilično česta pojava u ljudskom svetu. Prvo nešto ti se ne sviđa i napljuješ ga najstrašnije, kako bi nakon toga shvatio da je to ipak potpuno suprotno. Ili ne moraš da ga napljuješ, ali si prosto revoltiran okolnostima u kojima si se sreo prvi put sa određenim predmetom ili osobom. Neki kažu da su hejteri prikriveni obožavaoci, nekad imam osećaj da stvarno jesu. Samo što neće da priznaju. Naročito u hejt raspoloženju. A onda prođu godine i ljudi se promene, shvate da su živeli u mehuru od sapunice, koji je pukao (If you know what I mean) i onda prihvate. Ili se opamete. Ili shvate da mladost prolazi i da je život ruža koja živi koliko i druge ruže, samo jedno jutro, što bi rekao jedan barokni pisac. Ili prosto izgube glavu.
Učenik: ne mogu ja ovu knjigu da čitam. Mrzim zločin i kaznu. Mrzim nastavnike, mrzim školu.
Sedam godina kasnije...
Postdiplomac: e, znaš kako sam dobru knjigu pročitao... Zločin i kaznu. Kakva virtuoznost u pisanju. Uf. A onaj lik Raskoljnikov, ubio babu bez razloga, zamisli! Tako i meni dođe nekad.
Negde na izvesnom ženskom forumu...
FluffySnowflake: Da li mi verujete, postojao je jedan lik u tom nekom društvu kojeg nisam mogla da smislim, ali uopšte. I nakon nekog vremena se ne vidimo, kad ono posle par godina, vidim ga i sva lepa sećanja za koja me njegov lik vezuju mi se vrate, ja probam sa njim i nastavim da se vučem sa njim još nekoliko godina i sve ostalo je istorija. Ali bukvalno.
Negde na internetu neki rezime:
I kao što svi znamo, u romanu stoji kako se gospođa de Turvel, čvrsta katolkinja, informisana, prilično dugo nećkala, dok se napokon nije predala šapama ozloglašenog ljubavnika grofa de Valmona da se toliko zaljubila u njega (i on u nju iako nije imao najčistije namere) da se nakon što je on poginuo, za njim od ljubavi i njen život ugasio.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.