Naši stari su govorili "Ko nema u glavi, ima u nogama", objašnjavajući tako zatucanu ili mentalno nepotpunu osobu. Danas, možeš i imati u glavi, možeš biti i magistar ako hoćeš, al' džaba, ako ti debljina novčanika ne prelazi prostor u džepu, nema te ni u priči, ići ćeš pješke ili se drndati u javnom prevozu. A baš kad pogledaš, ko sve vozi bijesne automobile, shvatiš da ni preci nisu znali šta hoće od sebe, jer najviše onih praznoglavih, tatinih sinova, najmanje koriste noge.
A što si ti sine gulio tolike godine školu, ako danas od svoje plate ne mo'š ni Jugo da kupiš?
E to je ona stara priča. Od starih neprežaljenih ljubavi, do nekih ljudi koje je pojelo vreme, pa ih nigde nema. To su one osobe koje se smatraju ličnim vlasništvom, koje su naše, a možda već žive neki svoj život, koji nema nikakve veze sa nama.
-E video sam juče onu Mariju iz našeg kraja, jel je se sećaš možda? -Šta, moju Mariju, pa kako se ne sećam, čoveče znaš ti šta smo mi značili jedno drugom. Pa znaš kakvi smo bili, eee... -Ma šta ste bili, nisi je video ni čuo 10 godina, a šta ste imali, nedelju dana držanja za ruke. Šeta žena sa mužem, ima dvoje dece, nije ni pitala za tebe, osvesti se.
Igra života nema neki prevashodni značaj, ali je zabavna. Toliko je zabavna da se čovek lako izgubi u njoj i stvar postane ozbiljna. I onda nastaju problemi... Što veća govna sereš, to te više zapljuskuje voda po dupetu. Svako na svetu nalazi se baš na onom mestu na kojem sada treba da bude. To ne znači da slobodna volja ne postoji, već da evolucija kao razvoj duha postoji jer da bi stigao do sledećeg stadiuma svog postojanja moraš najpre iskusiti kako bol i patnju tako i radost i uživanje. Sve se menja, konstantno. Život nije sat, nema takt već ritam. Nije samo jedan, to nema smisla. Kao živeo si taj jedan, a posle njega nestaješ. Ti - energija, uvek neumorna zverka koja stalno hoće još po malo od svega... Deri vinjak, jebi koze kajzer soze overdoze, šta god radio ljudi će ti suditi jer je to u osnovi njihovog razuma. Živeo!
Mantra koju majka ponavlja svaki put kad iz veš mašine izvuče jednu čarapu, dok druga nestane u stomaku mašine.
- NEMA PARA! OPET NEMA PARA! - Što se dereš ženska glavo?! Znam da nema para, nema niko, od ovija lopova sa vrha. Milo pederu! - Ne to vole! Mašina opet progutala čarapu!! Aupizdumaterinu! Jes' da sam dala 3 eura za 15 pari, ali ovo je već treći par u dva dana!
Pošalica, koja se upućuje dobrom poznaniku koji navija za Crvenu Zvezdu, ili poznaniku koji navija za Partizan, a označava da se sa istom niste videli dugo, dugo vremena...
'De si Bišalju jebote, pa nema te k'o Zvezde u Evroligi?! - Ma nema me, Miki, bratić moj, nema me k'o Zvezdine pobede u derbiju!
Nema ništa preko reda ma koliko dobro izgledao i ma koliki mito nudio. U toj ustanovi su zabranjene takve privilegije. Tu nećeš obrađivati sekretaricu direktora ili šalterušu, nema prolaza, poštuju se zakoni. Džabe ti moljakanje jer će se naći neka baba sa cegerom i mlatnuti te kišobranom po tintari tako da ti se pred očima pojave svi kojima si oteo mesto u redu i upiraće prstom u tebe kao nekad što su u srednjem veku optuživali najgoreg zločinca, samo bez giljotine kao kaznu, već modrice nastale od udaraca penzionerske ruke.
Izreka koja je kako tako legalzovala činjenicu da neko nije baš toliko pametan, pedantan ili nezaborvan pa mora svoje greške ili nedostatke da ispravlja tako što više bije noge, tj. radi od ostalih.
Svojevremeno se mogla zameniti sa ko nema u glavi ima u ujki, teči, a dalje sa emancipacijom žena bilo je: ima u strini, tetki itd...
Danas su sve manje potrebni glava, noge i rodbina a sve više se može reći ko nema u glavi ima u kešu, ministru, utoci, žutom, silikonima...
Čike s televizije kažu da je tata ukro, nije tata ukro!
