Jedna, jedinstvena i univerzalna istina poput one da je zemlja elipsastog oblika ! Nema potrebe da objašnjavam širokim narodnim masama šta alkohol čini od ljudi i kako emocije pucaju, pa ruka sama poleti da poruke šalje. Ne mora to biti bivša djevojka, koja se dok ti piješ i proklinješ što je voliš, trpa u rč sa likom koji je ''zreliji'' od tebe a to što voza novi BMW nikakvu ulogu nema. Ne, to može da bude neka u koji si bespomoćno zaljubljen, možda bio s njom na jedno veče ili nisi uopšte ali si odlepio zbog nje i uvijek je se sjetiš kada popiješ !
- Brate opet sam joj sinoć slao poruke, jebote moraću početi da ti ostavljam telefon kad krenem da pijem, ovako ne bih nikad, ali kad popijem ruka sama leti .
- Ma znaš i sam kako se kaže, ako joj nisi pijan slao poruke nisi je ni volio .
- Ma što je najgore odgovara ona, ali ne znam je li samo ljubazna, ili tu ima nešto, ja mislim da ima ali nisam objektivan, ne znam, zvao sam je i na kafu, reče da hoće, ako to nije znak nije ništa, ali opet ima dečka .
- Samo ću ti reći : ŽENE !
- Ma da jebeš im sve, nego da se mi večeras zgazimo a to će sve već doći na svoje nekako , ovaj put telefon kod tebe ostavljam i ne daj mi ga po cijenu života.
Glupost. To se radi u samo Amerikama, Brazilima, Gvatemalama i ostalim necivilizovanim zeljama sa velikom crnačkom i latino populacijom. Kod nas, dakle u Jevropi, toga nema. E, sad, fora je što likovi i likuše ovde fore uglavnom skupljaju iz holivudskih filmova koji obiluju scenama trpanja u rč u bajboku, te tako tripuju da je i ovde ista situacija. Dakle, glupi amerski stereotip je prenet i na naše područje. U našim zatvorima moš ti se desi svašta, ali trpanje u senfaru ne. Zon je što se kod nas robijaši čak i ne tuširaju kao u filmovima, te sledeće rečenice ovde nemaju apsolutno nikakvog smisla:
-Dupe uza zid;
-Pazi da ti ne ispadne sapun;
-Onaj crnja Malik ima žešće debeo palamar i nameračio se na tebe jer si mu roknuo ortaka u drajv-baju. Čuvaj se pod tušem.
Znaš da je to taj dan kad se prilikom jutarnjeg brijanja posečeš jer te cimnuo palac na nozi kog si profi sjebao udarcem u natkasnu prilikom naglog ustajanja iz kreveta jer si prosipao čašu vode na jastuk gaseći otpali žar cigarete na jastuku. Onaj dan kad ukapiraš da si upravo popio jogurt iz friza kome je pre tri dana istekao rok trajanja, pokušavajući da spereš ukus zagorelog hleba sendviča sa podrigušom iako si jasno stavio do znanja supruzi da ne voliš majonez na istom.
Onaj dan kad ogrebeš retrovizor na autu prilikom izlaska iz garaže jer si primetio da ti je jedna čarapa crna, a druga teget, natučena naopako. Dan kad ti lik iz suprotne trake uleti u ''makazice'' vozeći svoju besnu bembaru dok ti psuješ novi zakon i urlaš na vesti sa radia jer si skenjan ponovnim poskupljenjem benzina. A uskoro ti ističe i registracija.
Onaj prokleti dan kad se vraćaš sa posla saznajući da ti je firma otišla pod stečaj i da tender i po treći put nije uspeo.
Ono veče kad ostaneš i bez onog okrnjenog retrovizora prilikom ulaska u garažu.
Veče koje si poklonio supruzi da gospodari daljinskim kao naknadu za obećanu snošku...Valjda će proći ovaj jebeni dan...Biće bolje sutra sigurno...
00-08h, spavaća soba:
- Ju! Znaš da ne volim u rč!
- Jebiga, omaši...ceo dan me neće...
Emisija u koju dodjete,priznate da bijete zenu,djecu,pijete k'o smuk,primate ga u rc,i jos sto sta.Umjesto poligrafa dobijate besplatno mjerenje pritiska,pregrst retardiranih pitanja i istovremeno brukanje sebe i komplet uze i sire familije,i ako odgovorite tacno na sva pitanja(uzevsi u obzir da ste sve to sto vas pitaju vec ranije priznali),dobijate crkavicu sa kojom mozete jedino da kupite kartu za povratak u vukojebinu iz koje ste dosli,eventualno vam moze ostati koji dinar za secerusu uz koju cete se deklasirati i pokusati da zaboravite da ste ispali totalni kreten na tv-u.
Neki vjerovatno čudan i nadasve okultan proces koji se odvija u ženskom mozgu dovodi do ženskog definisanja boja. Naime za žensko oko žuta nije žuta, nego je limun žuta, nije crvena, već je bordo, nije narandžasta, već je boja breskve, nije ljubičasto već je sedefasto i tako u nedogled. Bilo kakav pokušaj shvatanja ovoga od strane muškarca u startu biva krunisan neuspjehom. Doduše, postoji jedna grupacija muškaraca koji su savladali ovu tehniku definisanja, i zahvaljujući tome uspjeli su da postanu modni kreatori, stilisti i šta ti ja već znam. Al oni se trpaju u rč. Slava ima svoju cijenu.
-Vidi majke ti, lik obukao ljubičasto odijelo, isti ko Bata Stoiljković u ''Mrtav 'ladan''.
-Nije ovo ljubičasto, već sedefkasto, kako ne razlikuješ?
-U redu je.
Poslednji pokušaj da se zabezeknutom auditorijumu dočara neuspela ironija ili da se karikira situacija koja je sama po sebi otužno glupava.
U najnovijem delu Jelene Bačić Alimipić alijas Bobić Mojsilović, koje nosi i više nego simbolično ime Jebao me je u rč, dok je Mocart plakao, nalazi se između ostalog i sledeći citat...
-Mogu da mi pushe govno kvazi umetnice a i one takozvane "pevachice". što se jebu u rč za pakovanje rashodovanih sardina. Sve insinuacije na temu kvantiteta "materijala" mog Željka su poslednji vapaj za zgaslim svetlima medijske pažnje... Saftajte ga kučke, Mocart plače.
Čuvena, a verovatno i jedina mudrost koju je svetu podarila još čuvenija zvezda filmova za odrasle Džena Džejmison, kojom se vrlo slikovito nekome objašnjava da ako nešto žarko želi ili voli, a put do toga je malo trnovit ili su posledice nepovoljne pa ne može to da podnese, onda neka to i ne radi.
Dobro, priprosta kakvom je Bog stvorio, ona je mislila bukvalno na jebanje u dupe kada je to izgovorila i nije shvatala širinu i dubinu svoje izjave, kao ni to da će se ta rečenica proširiti toliko po svetu, pa čak i da će stići do brdovitog Balkana, ali ta mudrost je nju ipak uvela u anale, pored onoga što je takođe tamo uvelo, a isto su anali u pitanju.
- Šta radiš to?
- Kako šta radim brate? Jedem Rafaelo.
- Kako ih to jedeš, majke ti?
- Ne volim kokos, pa ga samo skinem i onda pojedem ovaj badem koji obožavam.
- Pa idi kupi onda badem u radnji majmune jedan, cimam se ceo dan da napravim to. Ako se gadiš govana, ne jebi u dupe.
- Sada definitivno neću jesti ništa do večeras.
--------------------------------------------------------------------------------------------
- Azdejkoviću šta mi je ovo na kurcu!? Šta je ovo bre!?
- Ček da vidim. A-ha, pa govance dragi.
- Kakvo bre govance?
- Pa nisam išao na klistiranje neko vreme, a ručkao sam lepo ovih dana hihihi
- Au bre, baciću peglu.
- Pa znaš šta, ako se gadiš govana, ti ne jebi u dupe.
Još jedan suptilni izraz za gejpedere, posebno primenjiv kod one sumnjive plejade kantautora, tj. raznih Sergejeva i Željkova što plačljivom intonacijom pevuše svoje cmizdropičkaste tekstove uz neku usporenu istikuracsvakapesma melodiju.
Podatak o primanju pripadnika jačeg pola u prostorije iza bine često se događa uz ogromnu dozu neverice, s posebnim osvrtom na Džordža Majkla i Rikija Martina, čiji je bekstejdž svako normalan zamišljao kao festival prepički u minijaturnim kupaćim kostimima koje se kupaju u najskupljem šampanjcu sa bahate rajder liste, a ne kao mesto gde se derpići sevaju u rč.
Nećemo ovom prilikom praviti nepristojne paralele između bekstejdža i zadnjeg ulaza.
- Dobar dan, Sergej, hvala na vremenu. Milan, magazin Story. Svodite račune nakon, rekli bismo, za vas uspešne godine, da li ste vi zadovoljni kako je protekla?
- Naravno da jesam. Proslavio sam deset godina rada i počeo veliku turneju koja će trajati dokle god ova emotivna iskra u meni bude izvor svih ovih divnih tekstova koje čujete. Mnogo sam srećan. Možemo ovaj razgovor nastaviti u bekstejdžu, ukoliko želite?
- Imate li nekih neostvarenih želja?
- Naravno, Milane! Ja, evo, neprestano želim i sanjam. Inače, mnogo maštam i sanjarim, valjda dečak u meni nikad neće odrasti, a ja se i ne trudim da bude tako. Ipak, nastojim da budem što realniji, vodim računa i pazim šta ću poželeti jer ništa nije nemoguće ako se dovoljno želi. Sigurni ste da nećete u bekstejdž?
- Neka, neka, možemo i ovde.
- A piće?
- To može... da nastavimo. Dakle, kako dobijate inspiraciju?
- Čujem priče, a ovako emotivnog, neke me stvarno dirnu i pokažu mi da prava ljubav zaista postoji i da nije prisutna samo na filmu. Prava ljubav ne poznaje ni vreme ni granice. A ni mesto. Bekstejdž?
- Šta najbrže može da vas razbesni i kakvi ste kada ste ljuti?
- Ja se nikada ne ljutim, Milane. Ukoliko sam pod stresom, u okovima koje nameće okruženje, mir i oslobađanje pronađem u bekstejdžu.
- Kome se u životu poveravate, a da to nisu stihovi?
- Bogu hvala pa imam dobre prijatelje na koje mogu da računam i kojima mogu da se poverim. U bekstejdžu posebno...
- Kakvi trenuci vam iznova okrepe dušu?
- Sve opuštene varijante uz čašu vina i razgovore sa prijateljima učine da se osećam srećnim. Uživam u dobroj šali, kako na svoj tako i na tuđi račun. Svoju kreativnost pored muzike iskoristim sa prijateljima tako što ih pozovem u bekstejdž.
- Poznato je da volite da se bavite humanitarnim radom. Koji je to trenutak kada prepoznate da je nekome neophodna vaša pomoć?
- Ne želim da svoj humanitarni rad koristim kao svoj lični marketing. Ima i onih koji koriste i zloupotrebljavaju dobru volju i ljude koji još misle o drugima. Dobro čini, dobru se nadaj, to je jedini ispravan način. I vama je pomoć potrebna, ali sačekajte još par minuta da počne da deluje La Roha u vašem piću, pre nego što vas opet pitam za bekstejdž.
Urlik neverice i očajanja.
- G. ministre, jedan tabloid je objavio sliku kako se heftate u senfaru.
- Kako je to moguće? Zahtevam hitnu istragu!
- Sinoć sam kresnuo onu asistentkinju.
- Šta?! A ja se cimao po vežbama i konsultacijama u kabinetu i džabe. E 'bem ti i Bolonju i...
- Dala mi je i u rč
- Kako bre? Zahtevam hitnu istragu.
Vaspitačica u vrtiću:
- Dečice, danas nema dezerta.
Debeljuškasto dete:
- Sve se pojelo??? Zahtevam hitnu istragu!
Odličan anus
vr' + rč
