Sa naglaskom na "ak" je čuveni Tomos motocikl, prvi njihov model sa pet brzina.
Poznat po karakterističnom zvuku.
Bila je to dobra makina...
https://www.moto-berza.com/moto-vesti/zanimljivosti/tomos-istorija---cuvene--petnaestice-/
„Istorija“
Tačno ta rečistorija27 definicija →
To je priča Hansa Kristijana Andersena o devojčici,uličnoj prodavačici šibica, izgladneloj i promrzloj, koja je, uzalud dozivajući prolaznike s praga jednih vrata u novogodišnjoj noći, u velikoj zimi, palila jedno po jedno palidrvce da bi se zagrejala. Kad se i poslednje ugasi, jadna devojčica umre. Od hladnoće? Naizgled da ali u stvari ne!
Istorija šibica daje nam manje legendaran i potresan odgovor, nego romantična priča danskog pisca. U stvari, prve šibice sastojale su se od drvcadi čiji su krajevi bili namočeni otrovnim belim fosforom čiji je produkt sagorevanja bio smrtonosni gas. Devojčica je naime umrla zato što je udahnula smrtonosnu dozu fosfornog anhidrida.
Tek kasnije, je jedan švedski profesor , izvesni E.Paš, da bi otklonio nepriličnosti belog fosfora, upotrebio crveni, neotrovni fosfor. Šibice napravljene po postupku tog naučnika dugo su nazivane "švedske". Danas su sve šibice bezbedne i nazivaju se sigurnosne upravo iz navedenog razloga - SAFETY MATCHES.
(iz skraćene edicije Enciklopedije Solarnog sistema, Saturn, satelit Titan, Supernova & CO, 9389. godina)
Događaj kojim se završava nama poznata istorija ovog legendarnog naroda Zemljana, seobama toliko sklonog. Pošto je već (avaj, uzalud) prošao preko nekoliko kontinenata u potrazi za mestom gde se ni sa kim neće krviti, poslednji put je viđen kako kolektivno pakuje prnje u budzašto kupljene kineske međuzvezdane transportere tipa 皜皝. Iza njih je ostalo prazno mesto na mapi Evrope (ne bogatog Jupiterovog satelita, već siromašnog poluostrva najvećeg Zemljinog kontinenta Aziope). Jedini kasniji pomen o njima predstavljaju poslednja strana jednog i prva strana drugog zvezdanog dnevnika, pisanih klinastom ćirilicom, pronađenih u olupini broda razarača klase „Šešelj–S“, u nebuli Belog Dvoglavog Orla.
... tako ja među robotima mutantima onim briselskim, reko u sebi, jebo vas ceo ovaj protokol, al bolje da ćutim... će me dezintegrišu očas posla... I tako jedna mutant-glava s perikom okreće se ka meni, kaže:
- Gospodine, ne očitavam Vaš ID čip, molim Vas, identifikujte sebe i navedite razlog Vaše posete.
Ja kipim, gadno mi to, nit čovek, nit sprava, Boga pitaj šta je, pu-pu-pu, lebdi pola metra nad zemljom i sad to mene ispituje. Al šta ćeš... Za dobro naroda, moram. Sve ja njemu lepo objasnim. I kako sam Srbin (tu se on kao malo začudi), kako smo pre sedamsto godina bili na braniku Evrope protiv invazije onog turskog Murtanta, i kako smo pre šesto godina dali po njušci švapskim Kilterovim transformersima onomad u Petom svetskom ratu (tu se ona nakaza kanda malo i namršti), kako smo posle rekli NJET Rusoaziji i kako je onaj Prutin teo na nas da pošalje supernanobote pa nije smeo, i sve ja njemu ispričo kako smo na kraju popizdeli i kupili od Kineza staru flotu, i a u kurac, dosta više – pravac Sirijus. A sad bi teli malo natrag, nema tamo ništa lepo, samo šiptarski gusari, a i neka nas nostalgija malo vuče. A ovo me čudo gleda nešto, pa sve trepće i širi one pipke, šišti, kaže:
- Poznat Nam je vaš slučaj. Vi ste svoju zemlju tom prilikom skupo prodali Otac-MONSANTU i Majci-磨瞯-ji. Možemo razgovarati o vašoj readmisiji, i modifikaciji, ali razgovori moraju biti samo na međudržavnom nivou. Neka nas vaša vlada na Sirijusu kontaktira zvaničnim kanalima. Vaša stara zemlja i onako više nikome ne treba, možete se vratiti kad se dogovorimo oko tehničkih detalja.
- Kakvoj, reko, modifikaciji?
Kaže ono čudo:
- Da biste se vratili, Vi morate, svaki pojedinac, proći kroz ceo ciklus promena koji je doživelo čovečanstvo otkada ste se otcepili od njega.
Ja puko:
- El to znači da će svi da budemo ko ti?! El to znači?! Jer ako znači...
- Manje-više - kaže mutant, a vidi se da ga boli briga. E tu popizdim. Reko im:
- Da se vi lepo nosite u pizdu materinu, dok je Zemlje i galaksije, Srbin mutant šetat neće! I da crknemo u svemiru, nikad! Zabijte u guzicu taj plan, ako imate guzicu... I svašta sam mu još reko, da nije bilo oni stražara s laserima, sve bi mu one cevke ičupao...
.... prvi oficir Prvoslav, strašan dan za sve, nakon samoubistva kapetana našeg poslednjeg izbegličkog broda. Avaj, tužnog li dana za sudbinu napaćenog srpskog naroda. Izgubili smo sve. Kapetan se vratio dole sa planete sav besan, kaže da ovi neće da nas prime nikako, da smo ostavljeni sami sebi i da je bolje da krenemo dalje, pa šta nam sreća da. Kao da nam ima još šta dati, kao da nas od miliona i miliona nije ostalo par stotina! Sreća! Zatim je otišao u svoju komoru, zatvorio vrata, mislili smo da hoće da se odmara. Posle oko sat, začuo se prodoran pijuk dezintegratora! Kad smo razbili polje sila na vratima, zatekli smo ga raznesene glave, dok je ruka još stezala dršku oružja. Šteta što je sakrio svoj dnevnik, sumnjam da je nešto i prećutao...
Nemamo više kuda. Sa Sirijusa (ironično, nekad smo ga zvali novi Sirbijus) izgnali su nas tuđinci, s kojima nismo mogli da se dogovorimo oko eksploatacije asteroidnog pojasa. Na Zemlji, očigledno, nisu nas hteli natrag. Još trenutak gledam plavu planetu ispod nas, i naređujem pokret, vorp 10. Kuda, gospodine prvi oficiru, koji kvadrant? Bilo kuda, svejedno. Bilo kuda... Nebula Belog Dvoglavog Orla, na primer. Možda nas tamo čeka sreća?
Narodna muzika: Svilen konac, Jecam zela Kosovka devojka, Sanak me mori... Saban Saulic, Snezana Djurisic, Toma Zdravkovic, Silvana, Zvonko Bogdan...
Turbo-folk: Budna od nerca, Zena zmija sedi za sankom, Ma neka si ziv i zdav, potopicu ovaj splav, A kod tebe su jos uvek moje gacice... Seka Aleksic, Goga Sekulic, Tina Ivanovic, Milan Stankovic...
Prvo je tradicija, nasledje, nasa muzika, nasa istorija...
Drugo je devijacija, bolestija, kvazi muzika...
To shto slusham narodno, ne znachi da slusham turbo folk!
Pod Amerikom se danas pre svega misli na SAD, a ne na kontinent (tj. dva kontinenta).
Reč je o svetskoj velesili koja veoma brine za mir u svetu i pažljivo prati stanje u problematičnim regionima.Nebrojeno puta izbegnuti su sukobi nakon intervencije SAD-a:
Koreja, Libija(dva puta), Vijetnam, Irak, Avganistan, bivša Jugoslavija.Osim mira, promoviše i rasnu toleranciju.Amerikanci su poznati kao ljudi kojima je nezamislivo da ljude crvene kože strpaju u rezervate kao da su beloglavi supovi, da ljude crne kože diskriminišu svakom prilikom, ili da ljude žute kože stalno šalju u svoju domovinu, smatrajući da nemaju pravo na slobodu kretanja.
Ističe se i njihova slavna istorija koju često pominju, podržavajući i druge nacije da se na nju pozivaju.
Još jedan u nizu tradicionalnih smaračkih atributa skovan od najpoznatije legalne mafije. Alat iz porodice svih tih bogougodnih, bože 'prosti i bože me sakloni mantričnih mehanizama anesteziranja mozga i ispravljanja vijuga strahom od večnog guranja zagrejanog Luciferovog trozupca u rčminu i podmazivanja iste ključalim prerađenim uljem kad grešan otegneš papke i odeš na onaj svet, jer pobogu, popravka senzora na ajnšpric pumpi nove popine bembare i popadijina lisica neće same da se otplate, a strah je oduvek bio najefikasnija uzda u kljovama žgadije. Dalje je istorija...
Ohoho, pomaž' bog domać'ne, derde da i u ovoj čestitoj kući osvetimo vodicu...
Dobar dan, pope Ilija.
Oče, oče se kaže, a otpozdravlja sa dao bog.
Dobro, tata Ilija. Ja samo ne shvatam kako to "dao bog", pošto kad svaki put navrneš od mene uzmeš nekad 10, nekad 20 evra, a prošle godine kad mi je baba Milka klepila čekali smo te na groblju nekoliko sati po kiši jer nisi hteo nosa pomoliti bez stotke, ako se ne varam. Uzevši da si za sat vremena mlateći kandilom i spominjući kroz nos nekog sina Imanuila i raba božijeg uz'o skoro pola moje plate, uz to si dvaput tražio repete pečenja posle za sofrom, satnicu ti računam 10 evra u vr' glave jer si školu završio, ono pečenje i piće što si smlatio računam dvadeset, stoga, tatko, vadi stotku i cenera, il' da kazujem mom malom da ti odvrće točkove sa Rekstona, bogobojažljivo narafski.
To je telo (organ) koji upravlja ministarstvima iste, i u privatnom vlasništvu poseduje plavo platno, na platnu grb na kom je umetnički prikaz roglja zgrade i jednu kameru kojom sve to može da snimi.
Radnici Vlade izađu ponekad i ponešto snime tu, a tekst i pozeraj se sastoji od davanja izjava o hapšenju jedne od milion kriminalnih grupa, ili povećanja akciza na gorivo i cijene hljeba.
Istorija je pokazala da je nebitno koji su likovi u igri, jer se svi oni bave deformisanom premisom da je bolje krasti od sebe i naroda, nego se uhvatiti u koštac sa problemom.
Ako bih definiciju vozio dalje u detalje, počeo bih opasno da psujem majke, krvave majke i mrtve majke pa ću se uzdržati ovaj put.
Ujutro 07h, Vesti:
"Dobro jutro. Vlada Republike Srbije je usvojila odluku da se poveća porez na..."
Popularna mantra naroda sa ovih prostora, po demidžu gradirana negde tamo između "nedobog" mađije i "pu, pu, pu!" heal-a, kojom se u svakodnevnoj komunikaciji istovremeno izražavaju i nada, i želja da se rendom negativan događaj/negativan period iz prošlosti nikada više ne ponovi u budućnosti. Metodologija odbrane od tamnijeh sila "istorije koja se ponavlja", korelacije tipa postavljanja ugaonog ogledala na smrt-raskrsnici ali tako da je isto okrenuto prema nebu, jebiga.
A kako se pomenuta istorija u našem slučaju ponavlja poput godišnjeg ciklusa Pavićevih serija, fazon, kad bismo to ogledalo okrenuli prema sebi, ne bi me čudilo kada bismo u odrazu uskoro videli i jebene Osmanlije kako nam u galopu jure za petama, sa sve mrtvim Davidsom i Mijatovom prečkom koju poput koplja nosi pod pazuhom, sve mu naturalizovano jebem da mu jebem usta, ja.
- Sine, ajd' zadrži taj lift, molim te...
- E, teta Slavka, kakoe?
- Evo, sinko, nije loše, a nije ni dobro, uglavnom - nikako.
- Ako, ako, ne ponovilo se. Viđanje.
==============================
- Brate, se sećaš ono kacmo u osnovnoj išli na ekskurziju, u Sutomore?
- Ćuti, bre, ne ponovilo se. I dan-danas kad nešto krene da zuji oko mene počnem da tripujem onaj roj stršljenova, 'nači, uopšte ne znam kako smo mi onomad ostali živi!?
- A izgin'o Fića, brate.
- A da, izgin'o Fića.
To je cesto upotrebljavana rec za nesto sto nije ni malo a ni srednje velicine,a nije ni preterano ogromno.Koristi se u raznim zivotnim situacijama kada treba da se odredi validnost necega sto nije ni male a ni srednje velicine.
Istorija je uciteljica zivota i kao takva nam je omogucila da preko nje saznamo da je nadimak jednog,sada vec slobodno mozemo reci, velikog osvajaca bio bas taj.Njegovo pravo ime bilo je Aleksandar Makedonski,ali je za prijatelje istorije bio Veliki.Neki putnicki trgovci iz Mesopotamije za njega su cesto koristili izraz Colinus Farelije,sto znaci biti velik i po njemu je snimljen istoimeni film gdje glavnu ulogu tumaci bas Colin Farel.
pa uglavnom svaki profesor je drugaciji na svoj nacin.. ali mogu se podeliti i na neke vrste.. uglavnom je to ovako:
- istoricari: najudareniji ljudi, stoke uglavnom...imaju par kul izjava jednom mesecno, a ostalo su samo predavanja. ubedjuju nas da istorija nije najvazniji predmet, ali jeste (po njima)..ne pustaju da se osdsustvuje sa njihovog casa iz bilo kog razloga cak ni kada ih zamolite..
-srpkinje: najjace..carice su..uvek su nasmejane, i uvek umeju da okrenu na salu sve.. cak i kad imamo 3 minuta do kraja casa i treba jos 6 recenica da ispisemo, desava se da pocnemo da pricamo o sledecem vikendu sa njom..car!
-muzicarke: modni frikovi.. dovoljno je to reci
........dovoljno?
