Fantastičan trgovac. Mamić. Prodao bi pesak Arapima, popu bradu, svinjetinu muslimanima, zastavu duginih boja funkcionerima Dveri i Šćepovića...nekome.
"Jel si uspeo da prodaš onog tvog krša? Onog tvog raspalog jugića!" "E jesam juče! Utrapio sam ga nekom liku za 700 evra!" "Molim? Za 700 evra? Kako je moguće da si prodao auto koji može da tera samo 15 minuta a da se ne ugasi, a i ofarban je u pedersko roze! I to još za 700 evrića!" "Ma uzeli su ovi iz LGBT Srbija da im bude službeno terensko vozilo! Poslali nekog fićfirića da pregovara! Nit' zna išta o kolima, nit' zna da pregovara! Ja malo nabacio feminiziran glas i uvalio ga! Mislim auto, da me ne shvatiš pogrešno!" "Svaka čast brate! I Šćepovića bi prodao!"
Čin napuštanja roditeljskih skuta. U uređenom delu sveta deca se osamostaljuju krajem tinejdžerstva. U Srbiji pak, to urade onog trenutka kad popu isplate solističku tačku i za drugog roditelja.
Imam 44 godine i lepo sam se snašao u životu. Živim na spratu porodične kuće od 260 kvadrata. Radim u državnoj firmi. Plata nije neka, ali važno je da kaplje svaki mesec. Žena mi je nezaposlena, pa manjak budžeta nadoknađujemo od penzije mojih roditelja. Nemaju mnogo, ali im ni toliko ne treba.
Vrlo specifična vrsta paperjastih brčića koja se u tinejdžerskom dobu javlja podjednako često kod dečaka (na njihovu veliku sreću) i kod devojčica (na njihovu jos veću nesreću). Ukoliko stvari krenu da se dalje odvijaju normalnim tokom, ti isti dečaci će shvatiti svu blagodet brčića kao dokaza zrelosti, a devojčice svu tugu i bol hladnog voska za depilaciju.
Pera: šta bi dao da imam mustaće kao ona Sonja iz VII2, bio bi glavni baja u školi.
Put za rajsku vikendicu sa zemlje ka nebu. Dok samrtniku nameštaju jastuk, brišu znoj sa čela i kuvaju čorbicu, pop već trči k'o Dragiša Binić kad je osvaj'o Bari po kaparu za sveće, peškire i crninu.
Onaj zlikovački, ubitačan pogled koji ti keva uputi kad uradiš neku glupost u društvu pred kojim nije red da te tuče. Izbegao si batine za sada, ali... dobio si kaparu, znaš šta te čeka.
Obavezni stanovnik svakog većeg sela ili dela grada koji drži do sebe. Ima sposobnost da namesti iskrivljene zglobove, koske i ostale iznutrice bez korišćenja rendgena. Iz nekog razloga još uvek nisam čuo za neku mlađu osobu koja se bavi ovom vrstom medicine, uvek su to babe i tek po neki deda. Ovi ljudi obično ne naplaćuju svoje usluge, ali ne odbijaju kafu, alkohol, čokoladu i slične stvari koje bi ti u bolnici uzeli kao kaparu dok ne doneseš mito da te prime na snimanje.
-Ovo ti je skroz iščašeno, odi gore na ortopediju, ako ne budu umeli da nameste, ima na Paliluli jedna baba što namešta koske, objasniće ti ortoped gde je tačno.
Ovako se blesavi ljudi obrate popu kad im umre neko ko je imao blizu 100 godina.
Kovčeg je smešten u dnevnoj sobi i naravno otvoren je. Pop: Primi gospode ovu dušu u carstvo tvoje bla bla bla ( posipa ga uljem) Miroslav: Daj pope nećemo ga roštiljati nego zakopati ;)
