Osnovna merna jedinica u Srbiji. Najčešće se koristi u udžbenicima za osnovnu i srednju školu, takođe i u vestima.
Udžbenik:
- Ljudski organizam sadrži oko 10 milijardi kapilara, ukupne površine oko 500-700 m², što otprilike odgovara površini fudbalskog terena.
- Svakih 2000 godina, objekat veličine fudbalskog terena će udariti Zemlju, uzrokujući značajnu lokalnu štetu.
Vesti:
- Komad leda u Švajcarskoj, veličine 12 fudbalskih terena, odvaja se od glečera.
- Poznati biznismen kupio jahtu veličine fudbalskog terena.
- Članovi jedne muzičke organizacije napravili su džinovsku majicu, površine skoro kao 7 fudbalskih terena.
Najčešći svadbarski običaj u nas. Poznato je da se na svadbama svašta dešava. Kod nas postoji izreka "Ako na svadbi nema bar deset mrtvih ili teže ranjenih, mladenci neće dočekati medeni mesec", tj. mladoženja će u pijanom stanju greškom pod cirkular da stavi mladu i to ti je to, da ne objašnjavam sad sve moguće scenarije.
E, sad. Uglavnom na svadbi ima svakakvog sveta. I doktora i vozača, mladih i starih. Neko se pod dejstvom alkohola priseti oproštajnog pisma devojke, koja ga ostavlja iz samo njoj znanih razloga dok je on na odsluženju vojnog roka u kasarni Maršal Tito (čitaj, kurva je). Otvori mu se stara rana, ode da plače iza šatora. Te ga rani piće.
Opet, sa druge strane, na svadbi su obavezno ujak, teča i deda Solunac. Naoružani kao pripadnici neke terorističke organizacije, ujak ima tetejca, jebiga, policajac u penziji to mu uspomena. Teča, čovek lovac. Naravno da nije pošao bez svoje bokerice, a u njoj, sačma za divlje svinje. Deda Solunac, povukao sa sobom staru bombu koja nije eksplodirala, a ljuti neprijatelj baš njega gađao. Od nje se ne rastaje. Nosi je kao amajliju. Misli da ga čuva od vampira, karakondžula i zlih ženskih jezika. E, sad kad nekoga od njih pogodi pesma, on se trudi da pogodi nekoga od svatova. I tako u krug...
Uspesni atentator na austrougarskog prestolonalsednika. Srbin iz Bosne i pripadnik organizacije "Mlada Bosna" koja se borila za ujedinjenje Srba istocno i zapadno od Drine. Za atentat najverovatnije obucavan u Srbiji od strane tadasnjih tajnih sluzbi. U zapadnim medijima njegovo ime i delo cvrsto vezuju za iniciranje pocetka I Svetskog rata, barem se tako ta informacija servira plitkoumnim zasrafljivacima srafova dok blenu u TV sa daljinskim u jednoj i limenkom piva u drugoj ruci, a debeloguzno meso im cvrsto srasta sa foteljom. Nijednom i nigde se ne pominje, a zasrafljivaci srafova zbog paralize mozdanih funkcija nisu u stanju da primete, da se I Svetski rat pripremao u austrougarskim fabrikama, kasarnama i generalskim jazbinama citavih 10 godina unazad. Pripremani su planovi i rute prodiranja, liveni topovi i municija, sanitetska i intedantska skladista punjena do tacke pucanja, pripremane su i pobednicke pesme i vatrometi. I bas kad je sva priprema bila pri kraju, nas Gavrilo opali, pogodi i ne spreci rat vec im dade alibi za klanicu. Da su Austrougari zbog necega odustali od rata Gavrilo bi sirom sveta bio slavljen kao covek koji je jednim metkom spasao Evropu uzasa. Ovako, rata je bilo, a Gavrilo od moguceg heroja postade prokletnik. Hm, cudan je taj jezicak istorijske vage ... Pitam se sta bi se desilo da je, npr. 1939, neki Srbin ubio Hitlera. A sto se pitam, istorija se ponavlja, prosao bi kao Gavrilo. E da, Austrougari nikada nisu imali slavljenicki vatromet.
Prvi Đangov čovek, njegova desna ruka, plaćeni ubica, glavni operator na ringišpilu i Kebin nepriznati sin.
Rođen je u Zemunu, u faveli zvanoj Ciganske rupe, u maloj trošnoj kartonskoj kući gde je živeo samo sa majkom, pošto njegov otac Keba nikada nije želeo da ga prizna, što mu je već u ranoj mladosti ispunilo dušu nekom nepoznatom mržnjom, koja ga je uvek kroz život pratila.
U školu nikada nije išao nego je odmah počeo da trenira boks, u kom su mu stručnjaci predviđali svetlu budućnost, zbog brzog učenja, veštine, upornosti i želje da bude najbolji u tome, ali su se i plašili njegove preke naravi, konstantne želje za obračunima i besom koji je mogao da ga uništi van ringa.
Tako je i bilo i Đasmin je nakon čuvene tuče u Kafani kod Miće Stresa u Šabcu, na smrt pretukao sina od vođe Šabačke ciganjske mafije, koji je od tada ucenio Đasminovu glavu.
Nakon tog događaja, pobegao je u Italiju jer čizma glavu čuva i tamo je upoznao Đanga, kome se odmah svideo, jer Đango je posebno mrzeo Šabačku ciganjsku mafiju i svaki njihov neprijatelj bio je njegov prijatelj. Ubrzo se Đasmin, brutalnošću i svirepošću uzdigao na vrh Đangove organizacije i postao njegov glavni čovek, a Đango mu je za sve što je učinio za njegovu organizaciju, obećao da će, kada bude pravi trenutak, slobodno moći da se obračuna sa Kebom na način koji god poželi.
Đasmin: Ajde bre Džole, asmo kar. Treba ti sto godina da se obučeš u taj kostim.
Đole Đogani: Kao prvo, to nije kostim Džasmin, već pravo ninđa odelo.
Đasmin: A bre pa što ti toliko treba da ga obučeš?
Đole Đogani: Zato što je moj glupi brat Bi Tri ukr'o ovo iz dečijeg pozorišta, 'bem ga u usta, da ga 'bem u usta.
Đasmin: Ma dobro bre, obuci bilo šta, stavi naoćare i gotovo. Jebo odelo.
Đole Đogani: Pravi ninđa ratnik nikada bez svog ninđa odela ne ide u akciju. Zapamti to Džasmin. Ono nam daje mistićnu snagu i brzinu.
Đasmin: U bre, to nisam znao. Pa i u spotovima si mlatar'o okolo brzo i bez tog odela, mo'š i sad valjda.
Đole Đogani: Ovo nije obićan neprijatelj Džasmin. Kinezi su stari majstori kung-fua. Ako me vide, nagrabusio sam.
Đasmin: Ma ako im banem ja sa tetku, ima nazad u Japan da ih proteram. A šta ti je ovo?
Đole Đogani: Šurikeni bre. Pa ti ništa ne znaš. Evo ga. Uvuk'o sam se. Dodaj mi nunćake.
Đasmin: Šta ti je to?
Đole Đogani: Ovo ovde, na stolu.
Đasmin: Ove dve motke vezane s' lanac?
Đole Đogani: To nisu obične dve motke. To je oružje koje u rukama pravog majstora seje smrt, a dobre su bile i kada me je Sladža terala da tresem tepihe. Nego sagni se da mi dodaš torbu sa koktelima, ako se ja sagnem ode ninđa odelo u kurac. Stavi mi i ovu ninđa masku na glavu.
Đasmin: Evo. Oooooo-ruk.
Đole Đogani: Aaaa bre, jes' ti normalan Džasmin, počupa mi pola lica.
Đasmin: Pa neće Džole. Zapelo i ni makac dalje neće. Imaš mnogo veliku glavu.
Đole Đogani: Nemam ja veliku glavu, nego je ovo mala maska.
Đasmin: Pa idi bez maske, ionako si crn k'o podrum. Nema šanse da te vide. Samo nemoj da se smeješ dok trćiš. Belu ti se zubi na sve strane.
Đole Đogani: U pravu si. Ne treba mi maska. Daj mi još i katanu, pa da krečem.
Đasmin: Je l' to ovo što lići na kurac?
Đole Đogani: Ne, to je dildo Džasmin, nego ovaj mać ovde pored.
Đasmin: Evo ti. Nego, šta će ti gumeni kurac na stolu?
Đole Đogani: To je od moje Vesne. Kaže da njime ona mlati tepihe. Najbolje se ispraše tako.
Đasmin: Pa jest' vala bre i deluje kao da se njime najbolje ispraši. Ajmo. Odvešću te ja do magacina.
Skinhead pokret koji se rađa u Velikoj Britaniji šezdesetih godina, kao pokret radničke klase, u kome su ravnopravno učestvovali i belci i crnci i azijati.
Prvobitno nema političku i ideološku pozadinu, već se skinsi isključivo povezuju preko stila oblačenja, koga odlikuju Martinke, tregeri, kratka kosa (mada postoje varijacije i sa dužom) i slično, i ljubavi prema ska, reggae (prvobitni tvrđi reggae), soul i sličnoj muzici. Sa dolaskom Punk-a dolazi do još veće transformacije skinsa, koji masovno prihvataju novi pravac, donoseći varijaciju Oi!...
Od sedamdesetih mnogi skinsi su postali participanti u širenju nacionalističkih i rasističkih ideja, vrlo vezano za pokrete Krv i Čast i Britanski Pokret, a i ostale neo-nacističke pokrete, i učestvuju u porastu rasno izazvanih napada i sukoba što je dovelo do negativnog predstavljanja u medijima koji su povezali celokupan Skinhead pokret sa nacizmom. U stvari mnogi skinsi su apolitički nastrojeni, ili, pak, pripadnici extremne levice...
Van Britanije su se širili svi pravci ovog pokreta, ali je i u svetu, kao što se vidi i kod nas, prvenstveno preovladala slika naci-skinsa, koje, usput da pomenem, ostali skinsi NE PODNOSE.
Kao pokreti protiv rasizma i za očuvanje vrednosti radničke klase u skins subkulturi javljaju se SHARP (Skinheads against racial prejudice) i Redskins (komunistički skinsi), kao i grupe kao RASH (Red and Anarchist skinheads), i ostali pokreti. Mada Šarpovci kao pokret nemaju političku i ideološku opredeljenost, već su samo anti-rasistički nastrojeni, pojam se danas javlja više kao označavanje individue kao ne-nacističkog skinsa nego kao oznaka same organizacije.
------------------------------------------------------------------
Ovo postavljam isključivo kao napomenu da nisu svi skinsi rasistički mangupi (mada mangupi jesu u većini bili naci, ili red. :D), i da postoje dve strane novčića, samo, nažalost, mi smo dosada se previše nagledali ove negativne strane. A i upoznao sam jednog Redskina na Beerfest-u i bio je sasvim ok momak. Malo grub po ivicama, ali sasvim dobar. Bez ikakve mržnje ili zabluda o ljudima.
Toliko čest i upadljiv, a jednostavno suptilan. Može se pronaći u svakom američkom filmu.
Zamah nastaje nakon što glavni lik dobije napad izazvan ljutnjom, nervozom .. ili možda primi lošu vijest. U tom trenutku, uvijek je u blizini stola.
Tren nakon, on zamahuje sa dvije ruke, te sa lijeve prema desnoj strani obara sve sa stola, pokazujući tako da je on ljut, nervozan i zajeban.
Nerijetke su i scene, gdje obara sa desne na lijevu stranu.
Kapetan korvete Dagalas i Major poručnik Vilijamson iz glavnog stožera, prate situaciju sa USS Tenesi, američkom stelt podmornicom koja je imala misiju uništiti jahtu lidera terorističke organizacije Ali Abdul al- Zakanawija u Perzijskom zaljevu.
No, došlo je do zajeba pa je Jueses Tenesi, umjesto jahte pogodio Dubai.
-Uhmm, Sir. We just hit Dubai instead of al-Zakanawi's yacht.
-Aaaaaaaarrrrrggghhh ( Američki zamah )
Pada sve sa stola. Svi šute, gledaju u poručnika Vilijamsona i misle u sebi kako je ovaj najzajebaniji tip u prostoriji.
Modifikacije stare "ne mogu oni tako malo da me plate - koliko ja mogu malo da radim" u maniru naših ministara.
*Sumnja se da je prilikom nabavki 857.000 doza vakcina, od kojih je utrošeno samo 154.000, budžet Srbije oštećen za 1,6 MILIONA EVRA. *
Kao ministar zdravlja, radio sam isključivo u skladu sa zakonom, odlukama Vlade Srbije i preporukama Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i većine mojih kolega u Evropi u tom trenutku. OSNOVNI CILJ je bio zaštita stanovništva od pandemije", kazao je Milosavljević istakavši da tada niko nije znao kako će se razvijati pandemija.
http://vukajlija.com/zabava/posteri/128046-i-kazem-ja-dejvidu-koperfildu
Borbeni poklič japanskih huligana i nacionalista koji ovo često uzvikuju na utakmicama Nagoje, demonstracijama protiv anime pornića, zemljotresa, cunamija, radijacije iz Fukošime, godišnjicu pada atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, kao i na protestima protiv bolesnog iskorišćavanja Japanki u pornografske svrhe.
- Nakamura, jes’ gledao na Red Tjubu kako pet Kineza arči neku našu devojku karađorđevim šniclama?
- To samo krv može da spere. Opet ćemo mi njima u Peking. Tanto, žica, điuđica.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
- Dobar dan dragi gledaoci, ovo su vesti Tokio 92. U sinoćnim nemirima koji su nastali povodom tvrdnje Kineza da su oni napravili Kineski zid, došlo je do velikog sukoba između demonstranata, pripadnika ultra-desničarske organizacije 1271 i policije. Demonstranti su gađali policiju kamenicama i uzvikivali parolu „Tanto, žica, điuđica“.
Nauka koju je magistrirao svaki inteligentniji čovek.
Profesorica:"Bitka se održala u luci Prl Harbur."
Učenik:"Profesorice, mislim da se izgovara harbor."
Profesorica:"Šta ti mene imaš spravljati, valjda ja znam!"
Učenik:"Ali rekli ste da ste od jezika samo ruski učili."
Profesorica:"Ne filozofiraj! Ustani, odgovaraš."
Lik:"Ja mislim da u ovoj grupi fali organizacije. Zato i ne možemo dati gol. Ja mislim da Joca treba da..."
Lik2:"Ne filozofiraj, Ajnštajne. Ti Pero, trči napred, a Joca će da deganžira. Ostali, trčite gde stignete."
Fenomen koji stoji rame uz rame sa takozvanim fenomenom Ribe koje citiraju dijaloge iz serije Seks i Grad. Prosto ne mogu da se odlučim šta je gore.
Huliganizam u Srbiji se razvio preko noći i postao je nešto što je in. Trend. Prihvatile su ga široke narodne mase, a ustoličio se kod srednjoškolaca, punih energije, testosterona sa nedostatkom racionalnog razmišljanja, jer mozga nema, vode se onom biti prosečan.
Ne bi to bilo toliko loše da su se stvari zadržale na tome.
Elem, huliganizam se širi kao virus, pa su ga čak i devojčice prihvatile. Jednog dana se jedna devojčica probudila i rekla sebi, od sada sam huligan, biću patriota, i velika srpkinja. Otišla je do buvlje pijace i kupila dres tima za koji će da navija, a to je odlučila metodom eci peci pec, vratila se kući, sela za komp i počela da huliganiše. Tako se stvorila armija huliganki u našoj nam čudnoj državi. Počinju da se furaju i na nacionalističke organizacije, viču Nož, žica, Srebrenica, iako su za vreme rata još bile u tatinim mudima. Onda sledi ono, ja znam sve, ponašaju se kao da su popile svu pamet ovog sveta, prosipaju jeftinu propagandu koju su čuli od tamo nekoga, a o svojoj državi znaju samo da je Ratko Mladić bio tamo neki junak koji je valjda ratovao četerespete godine. O običajima i tradiciji da ne govorim. Tu su najtanje, iako će ti ispričati da su dodole strateška igrica sa tri nivoa.
-I to baćoni da mi mesi kolač?
-Šta to? Ma još gore od toga ima da ti mesi kolač.
