Da, precednik. Ne predsednik. Nikako to. On je ono, baš precednik pravi. Ni Kupinovo ne mora da bude Kupinovo. Može da bude bilo koje mestašce tipa Kupinovo. Sve mu se 'vata na isto.
Na isto mu se i 'vata i precednik. Kao da je kloniran jedan te isti lik, ne fizički, nego mentalno i postavljen na tu stranačku funkciju širom cele Srbije. Mada i neke fizičke karakteristike se podudaraju. Iguana fazon, izuzetno razvijeni organi za varenje, guste obrve, kratke noge i tako to.
Stajling mu je takođe izuzetno zanimljiv sa stanovišta arheologa i sastoji se iz odela, koje je na svoju žalost morao da obuče kako bi izgledao ozbiljno, ali ne da kupi novo, nego ga je izvadio iz najsurovijeg budžaka u kući, gde stoje stvari koje nisu pomerane decenijama. Old skul. Tri dugmeta, naramenice od pola metra, široko i obavezno sivo. Bela košulja naravno. Mislim ono, ima li neka druga boja? Kravata mu ne treba. Ne može da raskopča košulju i onda se ne vide dlake. Dobro, može i šešulja, ali samo zbog narodne i radničke boje, mada ne podržava Šešelja jer konta da će mu Vojvoda biti najveći protivnik i rival kada dođe iz Ševeningena, pošto ne planira da se zadrži u Kupinovu. Planira da osvoji svet i pretvori ga u Kupinovo.
Ne-da Kosovo. Nikada i nikome. Doduše, ako nešto izbije tamo ikada, komandovaće svojim kupinovačkim korpusima iz fotelje, ali ne-da bre i spreman je da se oždere i opije u to ime uvek i svuda. Radikale ne voli. Zato što su čru. Zato što deluju kao da bi stvarno otišli tamo da se kidaju. Demokrate ne voli. Zato što su se prodali Evropi gde on ne bi da ide, nego bi samo da im izvozi prasiće. Liberale ne voli jer su pederi, a on podržava samo heteroseksualne odnose u načelu. Nema ih. Nego podržava.
Spoljnu politiku drži u malom prstu. Postoje Rusi i postoje Ameri. On će da bude neutralan, ali bliži Rusiji jer je pravoslavac, što dokazuje time da može da pojede najviše prasetine na svojoj slavi na kojoj tera svoju decu da nose narodnu nošnju. Zbog gostiju.
Kompjuter mu ne treba. Šta koji kurac kopi, pejst, print, miš, monitor, fleš, tastatura, skener, mejl. Koji će mu to kurac. Papir, pečat i čvrsto stisnuta ruka. Eventualno mobilni, ali nikako tač-skrin. Treba mu da zove i da se javi. Punktum.
Pam pa pa pa pam pam, pam.....
- Halo.
- Milosavljeviću, Koštunica ovde.
- Dobar dan gospon Vojislave. Kojim dobrom?
- Sutra dolazim u Kupinovo da održim govor o štetnosti NATO-a, Kosovu i natalitetu. Pošto znam da ti imaš kafanu, spremi sve da diskutujemo kasnije o Kosovu za stolom.
- Biće spremno gospon Vojislave. Evo baš sam upravo u mom lokalu, saću sve da sredim.
- I spremi jedan kompjuter, nekoliko ćebadi i pola kile salame da pošaljemo na Kosovo.
- Razumem šefe.
- Pozdrav junače.
- Pozdrav šefe.
On je genije. Zanimljiv kao sagovornik, interesantan, promišljen, pun razumevanja. Uvek kaže pravu stvar u pravo vreme. Zna kad da poljubi, kad da šapne, kad da dodirne, kad da se našali. Izgleda kao ideal koji su zamišljale Grčke boginje. Uvek smišlja neke nove stvari kako da iznenadi izabranicu. Bezgranično strpljiv. Skoro pa savršen. Svakog trena devojka očekuje pojavljivanje svite koja mu donosi krunu i belog konja. Skoro pa izumrla vrsta. Usled evolucije, poslednji primerci se doživljavaju ili kao retrogradni ili kao imaginarni.
Savremena pripadnica ženskog roda: Vino, sveće, predivna klopa koji si ti spremio...
Pripadnik skoro izumrle vrste: Drago mi je da ti se sviđa. To je jedan stari italijanski recept koji sam naučio dok sam bio na doktorskim u Rimu.
SPŽR: Šta nije u redu sa tobom? Zašto se zamajavaš sa mnom? Svakog sekunda očekujem da ćeš da zvizneš i da će da dogalopira beli konj. Ti možeš da imaš koju god poželiš.
PSIV: Ali trenutno želim tebe.
SPŽR: Možeš da imaš koju hoćeš, a ti juriš mene. Da nisi ti gej?
PSIV: Biće da jesam...
SPŽR: Tačno sam znala! Ne može neki normalan da juri pa to ti je, sve neke muške svinje il pederi.
Znam da vam na prvi pogled ove dve stvari ne idu zajedno, ali ne menjajte kanal i sve će vam biti jasno.
Nasmejana uličarka je osoba ženskog pola koja uvek, podvlačim uvek, ide nasmejana ulicom. I kad ide u prodavnicu, na posao, u grad, na svadbu ili sahranu. Svejedno je. Njenu sreću niko ne može pokvariti. Ako metodama Ilije Čvorovića dublje uđemo u polemiku ovog problema, postavićemo neke pretpostavke, i možda ćemo biti bliži odgovoru na pitanje zašto se ta dama smeje. Moguće da svakog meseca svom partneru plaća troškove amortizacije. Pretpostavimo da je psihički bolesnik, ali nije, njeni prijatelji kažu da je ona totalno normalna osoba. Probajmo dalje. Da nije možda pročitala u Blic Ženi članak da treba da se smeje svakodnevno, posebno dok šeta gradom, i da će tako zaustaviti bore. Pored svega zapitajmo se da joj ova zemlja nije toliko lepa, i ljudi u njoj tako prijatni, pa im se zbog toga zagonetno smeška. Možemo ovako nabrajati do prekosutra, ali nikada nećemo otkriti tačan uzrok njene nemerljive sreće dok šeta ulicom.
Nasmejani uličar je isto ovo, samo što ima karu u gaćama. On se smeje i ako ceo dan gubi na PES-u, i ako ide po vodu kada gubi basket čak i kada zatekne ženu sa drugim. Pošto se Ilija Čvorović potrošio u analiziranju uličarke, ovaj muški primerak će probati da raskrinka drug Đura: On ide i ima osmeh od uva do uva. Možda je srećan zato što je u ranu zoru nešto upecao na reci. Moguće je da i on ima kurac kod kuće koji ga stalno uveseljava, a ipak u tom slučaku kopira uličarku. To implicira da je on peder, a zašto pederi ne mogu biti srećni. Oni vide širi spektar boja. Oni znaju šta je šerpa-plava. Kada vidiš tim očima i duga ti je lepša, pa se možda kliberiš ulicom zamišljajući dugu. I drug Đura se umorio a nije saznao tačan razlog nenormalnog smejanja ovakvih osoba. Odjavljuje se. Orao pao
- Brate ona Maja je vrh riba, mnogo mi se sviđa!
- Sve to stoji, sise, dupe za 10. Ali ona mi nekako zalađeno izgleda, stalno se smeje kada ide ulicom!
- I za to si u pravu, prava je nasmejana uličarka!
Kada se cela nacija bavi ili psovanjem pedera ili psovanjem psovača pedera, a u prodavnicama nema ulja i mleka, u toplanama duvaju u prste da se ugreju jer još nije stigao mazut, intelektualci koji su završili fakultet u roku se pakuju jer vec godinu dana ne mogu da nadju posao, a politicari koriste guzvu da operu pare renoviranjem McDonald's-a...
Rizla: E, gde si Mare? 'si naš'o pos'o?
Mare: Ma jok brate, bilo nešto u klanici da vozim prasiće, al sam odbio...
Rizla: Što bre brate, na ovo sranje ti odbijaš pos'o?
Mare: Pobugu, ja sam Master Elektrotehnike!
Rizla: A jes vala, aj sutra samnom i s' Belim da peglamo pedere?
Mare: A ne mogu brate, riba mi već nedelju dana kuka kako smo mi huliganski narod i kako ćemo opet da uništimo svoj grad i kako su pederi u stvari plemenite i divne osobe.
Rizla: Ma da, smaraju, i meni Tanja, ja joj reko da idem u Bosnu kod familije da pravim sir, jer tamo još uvek ima mleka...
Trend koji je sveprisutan na našim prostorima. Jednostavno, da bismo iskazali svoju ljubav prema nečemu, moramo da mrzimo sve tome suprotno. U suprotnom, naša ljubav nije iskrena, i mi smo pičke, hipsteri (štagod ta reč zaista značila), izdajice i ko zna šta sve još. Zašto? Zato što ne možemo da poštujemo tuđ izbor i egzistenciju drugačiju od naše.
Ako si Grobar, mrzis Delije. To što ti je tata Delija apsolutno nije bitno.
Ako si strejt i dobar frajer, pederi su tvoji najveći neprijatelji, koji te ugrožavaju u svakom mogućem smislu. (verovatno zato što ti otimaju ribe)
Ako si riba koja voli dugu kosu, onda bacas hejt na sve ribe koje nemaju dugu kosu, jer one su krive što tebi takva frizura možda ne stoji.
Ako si visok/visoka, niski ljudi su zli. (naravno da, takođe, ne mogu biti zgodni)
Ako si patriota, ali ne šovinista, šta si zapravo?
Ako voliš Novi Sad, Beograd je sranje.
Kako je pseudonim Jagodine, Sibir, i kako diktator na čelu, na kog narod drka karu, ima potpunu vlast, tačno se zna ko je persona non grata, u ovom, za nestanovnike Jagodine, obećanom gradu gde se poslovi u tvojoj struci dele čim nađeš ženu i gde se narodu daruje novac na lepe oči.
Tako je i nastao ovaj izraz, koji je slobodno rečeno neki nastavak onog: proveo se ko bos po trnju, ali svakako sofisticiraniji, urbaniji i manje isklišeraniji. Koristi se kao opis sranja u kom si bio i kako si se u njemu proveo. Kako je peder u Jagodini ređa pojava od muslimana u Vatikanu, a kako je sprdanje na račun ovih morbidnjaka češća od povrede Jelene Janković, ovo je fora koja je postala veća zajebancija od Dejtonovog sporazuma.
Ono malo pedera koji se hvališe svojim opredeljenjem je dobilo šut kartu, ovo malo što ih je ostalo čuva sebe i svoj obraz ko monahinja himen, brane svoj identitet ko Valter Sarajevo, pa otuda i ironije koja može narodu da služi ko sprdnja na svoj račun, onda kad su iz neke situacije izašli sjebani, ko kad protivnički igrači iznerviraju Gatuza.
-Kako bilo u švaleraciji juče, brate?
-Ništa me ne pitaj, ništa. Vratio joj se muž sa tog pecanja, jebo mi je majku. Uzeo one štapove pa, bup po meni, bup po njoj, najebasmo. Na kraju sam tolko brzo izašo iz kuće, da sam i novčanik zaboravio, zna sad i ko sam i šta sam.
-Uh bre. Baš si najebo znači.
-Ko peder u Jagodini, brate.
----------
-E, e, ajde da ga prebijemo, ide mi na kurac, šta me gleda celo veče.
-Nemoj bre, si lud? Provešćemo se ko pederi u Jagodini.
----------
-Je l si reko kevi za ona tri keca?
-Jok.
-A za ono što treba da dođe u školu, jer si polomio prozor?
-Jok.
-A je l zna da si polomio novi fon?
-Jok. Najebo sam, najebo. Ko peder u Jagodini.
Dete koje su roditelji od kada se rodilo mazili, titrali mu jajca, pojili mlekom od prepelice i hranili mesom od jednoroga. Uvek je dobijao sve što je poželeo. Novu segu, komp, auto, pušku, drogu, bombu... U školi je bio problematičan, ali njegovi roditelji na to nisu obraćali pažnju jer je on jako fino dete, lepih manira i nikako ne može biti loše. Trenutno robija u Zabeli zato što je ubio babu i dedu jer mu nisu dali pare za drogu.
Sin(ulazi u kuću): Alo, šta ima da se jede ?
Majka: Imaš sendviče tu sine.
Sin: Je li kurvo, što su hladni sendviči ?
Majka: Sad će ti majka podgreje pile moje. Kako je bilo u školi ?
Sin: Koja škola, koje pičke materine, bio kod Makija, radili nešto. Neke slike, ovo ono.
Majka: Moj sin umetnik. Ne znam kako nije sramota one čike u plavom da te traže za nanošenje teških telesnih povreda i pljačku. Strašno.
Sin: Lažu pederi. Ubio sam lika, nisam ga prebio. Ko će prlja ruke. Daj kevo reci ćaletu da mi treba 4 soma evra, idem u Nemačku da radim neke štofove.
Majka: Oću sine, lepo se zaradi u Nemačkoj. Pametan moj mali. Uzeće tata kredit da ti pomogne.
Gorko-kisela konstatacija prosečnog pripadnika naroda nebeskog na izlive nacionalizma, rasizma, šovinizma, fašizma i ostalih tipova izama od strane nekog strendžera, da ne kažem Nesrba.
Bazirano na teoriji svetske zavere protiv nas potomaka Atlantiđana...ali i udelu istih u gustini naseljenosti po metru kvadratnom, zatvora Ševeningen.
- Brate, si izvalio da Džeremi Klarkson više ne vodi Top Gir?
- Ma da, radio neki specijal u Rumuniji i do jaja isprozivao braću Rumune, tipa, da su "kozojebački Borati koji glasaju za Drakulu i voze jebenu Dačiu", tako nekako, pa su ga ovi pederi iz BBC-a otpustili...
- Hmm, dobro je proš'o, jebote, da je Srbin već bi bio u Hagu!
- Tajfajzen.
★★★★★
- Ipak ima pravde...
- Šta ti je, tebra? Šta se ložiš?
- A stigli pozivi za Hag ovim šiptarskim lobanjama, jebeno konačno malo i oni da odgovaraju za zločine na Kosovu!
- Ma daj, koji ti kurac, pre će se vrate odatle nego što će odu, znaš onu hašku izreku "Ne budi Srbin - sve drugo ti je oprošteno"...
"Opravdanje" za svaki konflikt koji se desi u društvu (pol nije bitan) između dve ili više jedinki. Taj konflikt često prelazi granicu pristojnog ponašanja a u ređim slučajevim poima epske razmere. Neupućenim posmatračima može da izgleda prilično bizarno.
A)
Ortak1: Ej batice, kakav si ti seljak jbt, ne umeš ni boje na odeći da kombinuješ.
Ortak2: Mama ti bre seljak! to samo pederi zalaze toliko u detalje.
Šta te bre boli kurac dal' sam obuk'o odeću na tufne ili na štrafte!
B)
<Ortak1 se nalazi sa devojkom1, ima šljivetinu na oku, par modrica na ruci, ogrebotina ima svuda i jedan zub mu se klima>
Devojka1: Crrrni Lazo, pa ko te je tuko tako?
Ortak1: Ma bio kod Miće bre, ima čovek teretanu u podrumu pa smo udarili malo sparing, al' onda se ubacio i Joca pa samo oba trojica pali na benč presu. Al' bilo je opušteno, onako ortački.
Najćutljiviji ortak u ekipi.
Američki pisac Dejvid Selindžer je pored toga što je ostao upamćen kao tvorac "Lovca u raži" i zbirke priča "Za Esme", ostao upamćen i po tome što nije sebi dozvolio da odstupi od uverenja koja je proklamovao kroz svoje romane. Upravo zato što je smatrao da ako bi se preterano eksponirao i koristio stečenu slavu i sam postao jedan od gomile dvoličnih tipova koji su mu se gadili, odlučio se za život u izolaciji od skoro pedeset godina. Takođe je poznat po tome što je dobio pet ordena za hrabrost, a za veliki broj američkih vojnika je izjavio da su pederi i imbecili, te da nisu ništa bolji od gomile nacista protiv kojih ratuju.
